БАЛТАЗАР БОГИШИЋ – научник, правник, историчар, социолог
На данашњи дан у Ријеци је 24. априла 1908. године преминуо знаменити Дубровчанин Балтазар (Балдо) Богишић из Цавтата са поријеклом из Конавала, из трговачке породице. Своје српско поријекло није посебно истицао, а био је један од најистакнутијих научника са наших простора, те изузетно занимљива појава у нашем културном животу друге половине XIX вијека. Са два доктората, филозофије и права, и послије рада у Дворској библиотеци у Бечу, Богишић започиње свој вишедеценијски научни, професорски и дипломатски рад широм словенских, али и европских простора. Посебна област Богишићевог интересовања била је везана и за фолклористику. Он је тако 1878. године објавио збирку старијих записа народне поезије, бугарштица и десетерачке пјесме.
Образовање и професионални живот
У Конавлима породица Богишић је управљала својим имањем и бавила се трговином. Балтазаров дjед преселио се из Конавала у Цавтат, гдjе се Балтазар родио 20. децембра 1834. године и завршио основну школу. Због очеве жеље да наслиједи његове трговачке послове, наставио је школовање и завршио гимназију у Венецији тек послије очеве смрти 1856. године. Право је студирао у Бечу, а поред тога слушао и предавања из филозофије, филологије и историје чувених професора у Минхену, Берлину, Гисену, Хајделбергу и Паризу. Докторску дисертацију из филозофије Балтазар Богишић одбранио је у Гисену 1862. године, а докторат права стекао је у Бечу 1864. За сарадника бечке Дворске библиотеке постављен је 1863. године јер био је зналац свих словенских језика.
Одазвао се позиву Универзитета у Одеси и крајем 1869. године постао професор историје словенских права. Одесу и универзитетску катедру напушта почетком 1873. године и на молбу књаза Николе одлази у Црну Гору да на основу својих теоријских поставки изради грађански законик за Црну Гору. Рад на изради законика трајао је шеснаест година, прекидан другим пословима. Објавио је у то вријеме и већи број научних радова. Општи имовински законик за Црну Гору промулгован је маја 1888. године, а ступио је на снагу 1. VII. исте године.
Своју научну дjелатност највише je посветио словенском односно јужнословенском обичајном праву
Балтазар Богишић се након кратког боравка у Паризу вратио у Црну Гору, гдjе је као министар правде и државни савјетник пратио примјену Општег имовинског законика у пракси. Након што је припремио и друга издања законика, напустио је Црну Гору, а посљедњих десет година живота провео је у Паризу. Био је цијењени научни радник, уважени члан многих академија и научних друштава, а универзитети у Варшави, Загребу и Београду позивали су га на катедру историје права.
Словенофил и присталица историјске школе Ф. Савињија највећим дијелом своју научну дjелатност посветио је словенском односно јужнословенском обичајном праву. У својим првим радовима Балтазар тако указује на потребу изучавања правних обичаја и даје упутство за њихово проучавање, чиме је први у нашу науку увео метод прикупљања података путем анкете.
Године 1878. истражујући народне обичаје и умотворине, издао је и Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, у чијем је предговору изнео нове погледе на бугарштице, стару врсту народних пјесама. А у циљу систематског прикупљања изворне грађе за правну историју Јужних Словена, заједно са Рачким предложио је да се покрене едиција Цорпус легум Славорум меридионалиум, збирка законских споменика Јужних Словена. Написао је и прву књигу Писани закони на словенском југу и Закони издани највишом законодавном влашћу (1872.).
А Богишићеву пажњу привлачила је и правноисторијска проблематика у вези са Дубровником. У то иде и расправа Главније црте обитељскога писаног права у старом Дубровнику (рад ЈАЗУ 1868, 5), па Станак по дубровачком законику (Гласник Српског ученог друштва, 1877), затим опис дубровачких правних књига (Ле статут де Рагусе у: Ноувелле ревуе хисториqу де дроит францаис ет етрангер, 1893) и посебно критичко издање Дубровачког статута из 1272 Либер статуторум цивитатис Рагусии…у: Монумента хисторицо–иуридица Славорум меридионалиум, 1904, 9) у сарадњи са К. Јиречеком. Но, посебно мјесто у Богишићевим истраживањима имали су породица и породично право.
Општи имовински законик за Црну Гору
У току израде, већ споменутог законика Балтазар Богишић је написао и неколико радова из теорије права и законодавства, бавећи се у њима проблемима на које је наилазио приликом израде самог законика. Значајно мјесто је придавао и правној терминологији настојећи да језик законика буде научно прецизан, али и близак народном језику и разумљив. Заправо, многе правне термине преузео је из народног језика, али и створио нове. Можемо стога рећи да је Општи имовински законик за Црну Гору синтеза Богишићевих правноисторијских истраживања и теоријских погледа.
Иначе, законик је преведен на пет језика и као такав послужио је као узор неким доцније начињеним кодификацијама грађанског права. Основни циљ који је постављен на почетку рада остварен је у потпуности: Озакоњење правних обичаја који су живјели у Црној Гори. Наиме, по Богишићевој концепцији снага закона не потиче из моћи законодавца, већ треба да извире из снаге народног живота и услова и потреба средине којој је намијењен.
У току рада на законику Богишић је обишао европске научне центре и помно пратио све нове идеје у теорији права које је, такође примјенио у изради законика. Важно је зато истаћи да је у нашој науци први уочио значај социјалних и економских фактора у развоју права. А први у свијету је ограничио појам грађанског права на имовинско, изоставивши породично и насљедно право.
Заоставштина Балтазара Богишића
У Богишићевој заоставштини остале су тако богате збирке података о правним обичајима балканских народа. Имовину је оставио цавтатској општини, гдjе се налази његова богата библиотека са 18000 свезака (49 славенских инкунабула), архив и музеј. Балтазар (Балдо) Богишић је био и редовити члан Југославенске академије знаности и умјетности (данас Хрватска академија знаности и умјетности) од њезиног оснутка 1867. године, те носитељ неколико високих европских одликовања.
У Просвјетиној Централној библиотеци – Средишњој књижници Срба у РХ, доступна у читаоници је књига: Ирена Арсић: Срби у Дубровнику, Београд: Арс Либри, 2019.
