Дејан Медаковић, историчар уметности, писац, академик

Рођен је у Загребу 7. јула 1922. године, где завршава основну школу, средњу похађа у Сан Галену у Швајцарској и Бадији крај Корчуле, а Вишу класичну гимназију завршава у Сремским Карловцима. Септембра 1941. са породицом одлази за Србију. За време рата ради као волонтер у Музеју принца Павла, претечи Народног музеја у Београду, потом до 1952. године у Музеју града Београда. Уписује се на студије историје уметности на Филозофском факултету где дипломира 1949. године на тему Манастир Гомирје, а докторску тезу Графика српских штампаних књига XV-XVII века одбранио је 1954. на Српској академији наука и уметности. На факултету пролази све степене, од асистента до уваженог професора на катедри Националне историје уметности новога века, а у неколико мандата обавља дужност декана факултета. Посебно се афирмише као изучавалац српског барока у свим његовим манифестацијама, објављује многобројне чланке, студије и засебне монографије, организује научне скупове, предаје на домаћим и страним универзитетима. Био је и стипендиста фондације Александар фон Хумболт. Дуго се налазио на месту секретара одељења друштвених наука од 1981. до 1985, потом генералног секретара САНУ од 1985. до 1994, да би од 1999. до 2003. постао и њен председник. Посебно је био везан за Матицу српску у Новом Саду као члан савета, председништва и секретар одељења за ликовне уметности с којег места је постао оснивач и дугогодишњи уредник Зборника за ликовне уметности (1963-2000). Осим што је творац огромне и вредне научне библиографије, исказао се и као плодан литерата. Читавог живота писао је поезију, кратке приче, мемоаристику, а посебно се памти као писац прозног дела Ефемерис – хроника једне породице. Умро је 1. јула 2008. године у Београду.

Naslovna fotografija:https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Stevan_Kragujevic,_akademik_Dejan_Medakovic_3.JPG Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима 4.0.
%d blogeri kao ovaj: