Изложба фотографија – СЈАЈ БОЉЕ ПРОШЛОСТИ

СЈАЈ БОЉЕ ПРОШЛОСТИ

ИКОНОСТАСИ XVIII ВИЈЕКА НА ПРОСТОРУ СЈЕВЕРОЗАПАДНЕ ХРВАТСКЕ

изложба фотографија 

У уторак 27. јануара 2015. године отворена је у просторијама Библиотеке СКД “Просвјета” значајна фото-изложба “Сјај боље прошлости – Иконостаси XВИИИ вијека на простору сјеверозападне Хрватске”, којом Друштво, као кровна организација задужена за културу Срба у Републици Хрватској жели упозорити на забрињавајуће стање сакралне баштине СПЦ опћенито, при чему је пропадање иконостаса истакнутих барокних умјетника на читавом простору данашње Митрополије загребачко-љубанске један од најеклататнијих примјера.

Теренски рад и снимање ових умјетничких цјелина као и самих цркава одвијало током 2013./14. године као дио опсежнијих истраживања за потребе пројекта Регистра културне баштине Срба у РХ ауторице концепта хист. умј. Љиљане Вукашиновић. Аутор фотографија је дугогодишњи сарадник пројекта Јовица Дробњак.

Отворењу изложбе присуствовали су бројни људи из јавног и културног живота, представници амбасада Републике Србије и Босне и Херцеговине, те представници СПЦ на челу са Митрополитом Порфиријем који је и отворио изложбу.
На изложби се могу видјети иконостаси једног од најплоднијих сликара раног српског барока на подручју тадашње знамените Карловачке митроплије Јована Четиревића Грабована, који су данас очувани ин ситу у мјестима Велики Поганац и Војаковац (између Крижеваца и Копривнице) те Павловац (Бјеловар). Дијелови иконостаса истог умјетника сачувани су и из цркве у мјесту Гудовац код Бјеловара, спашени нетом прије урушавања храма св. Петра и Павла 2012. године. Такођер иконостас сликара Јоакима Марковића из 1750. године у мославачком селу Дишник са првим хисторијским и хералдичким приказима у новијем сакралном сликарству Срба уопће. Представљен је и монументални склоп иконостаса из села Велика Бршљаница којег чини 50 појединичаних икона. На поједниним иконостасима недостаје мањи број икона или пак дијелови дрворезбарске декорације, но углавном су сачувани као цјелине. Највећи проблем представљају несанирана влага у самим црквама, црвоточина али и људски фактор и небрига. Такођер, уз иконостасе постоји сачуван умјетнички рад на осталом црквеном мобилијару – троновима, проскинитарима, пјевницама који су такођер забиљежени на фотографијама.

Ова репрезентативна фото изложба на великом формату фотографија пружа релативно поуздану слику о ступњу оштећења и стања у којем се ти сликарски ансамбли налазе. Забиљежено је најрепрезентативније умјетничко балго, које је вијековима преживјело и данас свједочи о можда некој сјајнијој прошлости у нимало повољнијим хисторијским приликама.

Значај овог пројекта уз Савјет за националне мањине РХ препознао је и подржао и Секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводине.

Facebook komentari
%d blogeri kao ovaj: