Први скуп о правопису после тридесет година

Присутни су били представници свих катедри за српски језик, а дати су предлози са закључком за поправку норме језичког законика.

Oд нашег специјалног извештача

Вишеград, Андрићград – У суботу 13. октобра одржан је научни скуп „Актуелна питања српског правописа”, скуп који су заједно припремили и организовали Одељење за језик Андрићевог института, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика САНУ.

Колики је значај тог окупљања најбоље говори податак да је то први скуп о правопису после 30 година, пре тога сличан је одржан крајем осамдесетих година прошлога века који је резултирао „Прилозима правопису као уводу у доношење новог правописа 1993. године”. Први пут су се окупили представници свих катедара за српски језик у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Учесници су се сложили да постојећи правопис уз добра решења има и мањкавости и аљкавости које треба отклонити што пре.

Мате Пижурица је представљајући Матицу српску рекао да је и сам, као последњи правописац, свестан недостатака правописа и да се с неким решењима ни он не слаже, али их поштује. Најавио је да ће у следећим изменама бити додата транскрипција за турски и корејски језик. Срето Танасић у име Одбора за стандардизацију рекао је да његова институција и сама ради на допуни правописа и подржао предлоге и решења за исправке постојећег стања.

Милош Ковачевић је замерио то што се под конвенцију подводи граматика и заложио се да се у будућем правопису пре свега поштује граматика, нарочито код састављеног и растављеног писања речи. Милорад Дешић је говорио о томе да се правопис прави за најширу читалачку публику с освртом на прозодијске и семантичке елементе у правописној норми.

Вељко Брборић је рекао да је недопустиво да већ дуже немамо верзију школског правописа, Миланка Бабић је указивала на лоша решења код писања имена улица, ордена и медаља када не знамо шта је званични назив.

Рајна Драгићевић је говорила о томе да расте број нових речи које преузимамо најчешће из средстава масовне комуникације САД, да исти проблем имају и остали словенски језици и да је ту најчешће реч о позајмљеницама за кратку употребу, и то углавном непристојних речи, такозваним пејоративима.

Јелица Стојановић, Михаило Шћепановић, Александра Лончар, Сања Ђуровић, Валентина Илић и остали учесници су говорили о конкретним примерима лоших решења у садашњем правопису, која су недоследна и често збуњујућа и понудили решења за исправке.

Учесници скупа су се питали и шта је са законом о језику који су написали још пре две године и преко ресорног министарства доставили Влади Србије.  Зашто се толико дуго чека на његово усвајање будући да је он најважнији кровни закон из којег треба да произађу остали закони и подзаконска акта за његову примену, а од њега зависи и будући правопис.

Указано је на велики број конкретних правописних проблема тако да сада треба урадити његову редакцију, то јест лектуру. Речено је и колико је тешко створити добар правопис, тј. направити лако савладиву и примењиву норму.

Реферати учесника су добар пут за поправку правописа, која правила треба допунити а која сажети. Од реферата ће се направити зборник који ће заједно с предлогом за измене Одбора за стандардизацију српског језика бити упућен Правописној комисији Матице српске да би све могло што пре да се угради у правописну норму.

Осврћући се на излагање Душке Вујовић о правој пошасти сложеница и полусложеница, за именовање одређених догађаја у којима је други део речи –фест (пасуљ-фест) или цртица и „јада” (пасуљијада) Милорад Дешић је рекао да је овогодишња „правописијада” успешно завршена.

Izvor: politika.rs

Facebook komentari
%d blogeri kao ovaj: