Menu
Categories
Јосиф Миловук, издавач, идејни творац и један од оснивача Матице српске
10/04/2022 AKTUALNA VIJEST

На данашњи дан 1787. године у Трпињи код Вуковара рођен је Јосиф Миловук. За живота је стекао основно образовање те се запослио у трговини. Од 1814. живи у Пешти те се бави трговином платна, након чега отвара књижару. Почео је да прикупља књиге, успоставља контакт са српским писцима, међу којима је највише ценио Вука Караџића. Није био имућан, али се сналазио и о свом трошку успевао да издаје књиге које је затим и продавао. Како продаја књига у то време није ишла почео је издавати “објављенија”, огласе у којима су се будући читаоци обавештавали о намери штампања неке књиге уз кратке податке о њој као што су наслов, садржај, цена… Мада је био веома добар трговац и издавач те је притицао у помоћ писцима у материјалним неприликама, његова помоћ није могла бити безгранична. Када је сазнао за опасност укидања Летописа због финанцијских проблема, пошто није доносио очекиване приходе, био је вољан да преузме на себе његово издавање. Убрзо је одлучио да потражи партнера у издавању Летописа те прво позвао Гаврила Бозитовића и предложио му да свако од њих уложи 500 форинти као основни капитал. После краћег времена 18. јануара 1826. године Миловук је позвао на учешће још неке своје пријатеље, пештанске трговце Андрију Размировића, Георгија Станковића, Петра Рајића и Јована Деметровића. О подухвату су обавестили и бечког трговца Симеона Шићара, који је његову намеру похвалио и препоручио му свог пријатеља у Бечу Константина Константиновића. Сви су одмах прихватили Миловукову идеју, али су у финансијском погледу изразили опрез и поред тога што се није радило о великој суми улагања. Договорили су се да одрже заједнички састанак, на коме је учествовао и Јован Хаџић. Састанак је одржан у кући Јована Деметровића и тада су одлучили да сваки од учесника положи одређену суму те да ће се фонд даље увећавати приходима од продатих књига. Од тада су се састанци одржавали готово сваког дана. На једном од тих састанака донели су одлукуи о оснивању друштва, а сви присутни су дали изјаву о неповратном поклону својих улога друштву. Јовану Хаџићу је поверена израда правила и назив друштва те је он скицирао план будуће делатности и предложио да се друштво зове Матица српска. Јосиф Миловук након разлаза с Матицом наставио је да се бави издавањем књига, чиме се успешно такмичио с Матицом објављујући далеко разноврснији избор књига. Издавао је дела српских аутора, алманахе, географске карте, а од 1826. године издавао је у бакрорезу отиснуте ликове знаменитих Срба, историјских личности или личности из народне тредиције. Са супругом Макреном, ћерком пештанског трговца Јована Бозитовца, имао је синове Милана и Душана те ћерку Даницу. Умро је у Пешти 23. августа 1850. године.

Comments are closed
*