ЗАГРЕБ: ЗГРАДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ 

Зграда СПЦО на Тргу Петра Прерадовића 5 (Цвјетни трг) грађена је у раздобљу 1939-1940, по пројекту Станка Клиске (1896-1969), те представља ремек дjело модерне архитектуре. Висином и радикално модернистички ријешеним прочељем лишеним све архитектонске декорације зграда се истиче у амбијенту Цвјетног трга. Иначе, кроз приземље је водио пасаж према згради кина, подигнутој када и зграда, а које је порушено 2008./2009. године. Преко пута, у средишту трга, налази се споменик истакнутом хрватском пјеснику српског поријекла Петру Прерадовићу (1818-1872), вајара Ивана Рендића, изграђен по наруђби Стјепана пл. Милетића (1868-1908), првог интенданта ХНК-а у Загребу, такође православног поријекла. Наиме, Милетић је споменик даровао своме граду 1895. године. До 1956. кад је пресељен на садашњу локацију, налазио се на Штросмајеровом тргу, а 2009. уписан је у Регистар заштићених културних добара Града Загреба.

Но, кључну улогу у изградњи зграде СПЦО на Тргу Петра Прерадовића 5 одиграо је тадашњи предсједник општине Богдан Милетић који је био изузетно предузетан човјек и који је у исто вријеме био управитељ Главног савеза српских земљорадничких задруга у Загребу и градски заступник. Већ 1931. године, чини се због неких неслагања Милетић ће одступити са чела општине, али прије одступања покренуће још један важан градитељски подухват. Ријеч је о градњи нове зграде општине на Прерадовићевом тргу 5.

Стеван Калембер и Васо Микашиновић, Милетићеви насљедници на челу општине, биће једнако агилни и способни, али велика господарска криза одгодиће радове на изградњи нове палате на Прерадовићевом тргу 5 све до 1939. године. Тако је пројект поновно покренут у фебруару 1939. године, када је донесена одлука да се подигне, због несташице новца, само улична зграда, а не како је првобитно било планирано, комплекс који би се протезао дубоко у парцелу. С обзиром да су трошкови њезина подизања били процјењивани на четири милиона динара, прво је требало ријешити питање подизања кредита.

Дио чланова савјета Црквене општине тада је био за дизање кредита код Државне хипотекарне банке, нарочито је за то био Ђорђе Гавела, син Николе Гавеле и припадник треће генерације ове породице активно укључене у живот загребачке Православне црквене општине. Но, на крају ће ипак превладати мишљење да се кредит подигне код локалне Српске банке. Иако су постојале сумње, због постојеће господарске кризе, у оправданост подизања кредита и градње куће, на састанку је Гајо Омчикус мудро нагласио, да се све куће Православне црквене општине „налазе на најпрометнијим и најлепшим градским положајима и да ће за локале и станове у тим кућама увек бити жива потражња“.

Врло брзо потом започело се и са радовима које је изводила фирма инжењера Петровића. Но, већ у мају 1939. године искрснуло је питање рјешења главног прочеља нове палате према Прерадовићевом тргу. И као што је било уобичајено, и у случају ове зграде показало се како првобитни трошковник није био поуздан, па је Православна општина била присиљена дићи додатна два кредита укупне вриједности од 1.900.000 динара, који су онда омогућили успјешно завршавање пројекта до септембра 1940. А тада је већ Други свјетски рат бјеснио Европом.

Зграда је, дакле подигнута на мјесту једноспратнице иза које се налазило кино „Метропол“/“Капитол“/“Дубровник“/“Загреб“, тек рецентно уклоњено. Нова монументална петероспратница има врло једноставно рашчлањену фасаду перфорирану са по шест истовјетних прозора на сваком спрату. Највиша се етажа зграде увлачи, а приземље је отворено и кроз њега је раније ишао пасаж према кину. Но, колико је свеобухватно загребачка Православна општина прихватила модернистичку естетику, управо показује радикално прочишћено прочеље. Изведено  Клискино рјешење одликује се тако изразитом елеганцијом  и модерношћу.

Извор: Дијелови текста преузети су из књиге Драган Дамјановић: Саборни храм Преображења Господњег и баштина СПЦО у Загребу, Загреб: СПЦ у Хрватској, Епархија загребачко-љубљанска, Црквена општина Загреб, 2020. и Драган Дамјановић: Загреб: Архитектонски атлас, Загреб: АГМ, 2014.

У Просвјетиној Централној библиотеци – Средишњој књижници Срба у РХ, спремна за посудбу је књига Драган Дамјановић: Загреб: Архитектонски атлас, Загреб: АГМ, 2014., те за посудбу у читаоници књига Драган Дамјановић: Саборни храм Преображења Господњег и баштина СПЦО у Загребу, Загреб: СПЦ у Хрватској, Епархија загребачко-љубљанска, Црквена општина Загреб, 2020.


Фото насловна:

Загреб: Зградa СПЦО , извор: Календар 2022: Загребачка српска поткова, Загреб: СНВ, 2021.

%d blogeri kao ovaj: