КУЋА ГАВЕЛЛА У ЗАГРЕБУ

Саграђена је 1889. године за породицу Гавелла, а по пројекту архитекта Куне Ваидманна. У господарском и културном животу Загреба 19. и 20. вијека породица Гавелла је имала врло важну улогу. 

Гавелле у односу на Деметере, Маллине, Поповиће и Николиће нешто касније долазе у Загреб. Родоначелник породице Ђуро/Ђорђе/Георгије Гавелла из родне Сремске Митровице у Загреб се досељава са тридесет година, 1842. Породица му је била грчког или цинцарског поријекла, но, о томе није сачувана поуздана документација. Угледни трговац Ђуро Гавелла посједовао је успјешну трговину оријенталном робом, која му је омогућила купњу најприје пространога посједа на Светом Духу, а потом 1875. године и вриједне некретнине на Тргу бана Јелачића број 6. Управо на томе мјесту ће његови синови саградити нову раскошну необарокну палачу по пројектима истакнутог њемачког архитекта Куне Ваидманна, сачувану до данас. Ваидманн је највећи дио свога опуса остварио управо у Хрватској (тада Аустро-Угарској), од чега преко педесет пројеката у Загребу.

Приземље и први кат палаче Гавелла једноставно су рашчлањени и отворени великим стакленим излозима јер су били намијењени за трговачке локале. Док су прочеља стамбеног дијела на првоме и другом кату рашчлањена богатом необарокном архитектонском декорацијом. Адаптацијом архитекта Александра Фреуденреицха 1933. године згради је дограђен још један кат и скинута необарокна декорација. Но, при рестаурацији 1987. палачи Гавелла враћена је изворна архитектонска рашчламба. Зграда је пасажом спојена са Долцем.  

Такође је важно рећи да је Ђуро Гавелла са супругом Анастазијом, рођеном Радановић (1824.- 1896.), поријеклом из познате осјечке трговачке породице, имао два сина: Николу, правника, будућега градског суца, који ће одиграти важну улогу у опремању и доградњама православне цркве крајем 19. и почетком 20. вијека и Ђуру млађег који се наставио бавити породичним послом, трговином, те четири кћери, Милку, удану Ваић, Марију, удану за Михаила Бастаића, Ирену, удану Муачевић и Даринку, удану за угледног карловачког подузетника Данила Бањанина. Иначе, Гавелле уз Деметрове и Маллинове, припадају скупини загребачких православних породица које су се највише разгранале, односно женидбеним везама повезале са великим бројем других породица.

Гавелле су од свих породица, најдуже играле значајну улогу у животу православне заједнице, готово вијек и по, од досељења у Загреб до 1980-тих година. Родоначелник породице, Ђуро Гавелла, као црквени тутор активно је судjеловао на сједницама Управног одбора и Скупштине Српске православне црквене опћине за вријеме градње цркве. А потом су његов посао наставили син му Никола, те унук Ђорђе. Осим што је био један од најугледнијих загребачких подузетника, родоначелник породице Ђуро Гавелла био је и градски заступник, али и добротвор који је подржавао младе умјетнике и културна друштва.

Но, најпознатији изданак породице несумњиво је Бранко Гавелла (1885.- 1962.), син Ђуре млађега и Олге Муссулин (поријеклом из угледне карловачке породице), велики позоришни режисер, педагог, театролог, писац, те уједно и први међу оснивачима Драмскога казалишта и Академије драмске умјетности у Загребу. Син одвјетника Ђорђа Гавелле и посљедњи загребачки Гавелла у мушкој лози је правник др. сц. Никола Гавелла, професор емеритус загребачког Правног факултета.

И на крају с обзиром на активно судjеловање у тијелима Православне опћине 1880–их и у првој половини 1890-их, везано уз Гавелле, свакако треба споменути и Михајла Бастаића, споменутог супруга Марије рођ. Гавелла, власника трговине мушких одијела на Тргу бана Јелачића. Михајло Бастаић нестао је 1895. године након што му је у петнаестој години умро син јединац Ђорђе, који се, упркос доби, већ успио потврдити као пјесник.

Извор: Дијелови текста преузети су из књиге Драган Дамјановић: Загреб Архитектонски атлас, Загреб: АГМ, 2014. и Драган Дамјановић: Саборни храм Преображења Господњег и баштина Српске православне црквене опћине у Загребу, Загреб: Српска православна црква у Хрватској, 2020.

Фото насловна:
Кућа Гавелла у Загребу, извор: Преузета из Календара: Загребачка српска поткова, Загреб: СНВ, 2022.