РАДИВОЈЕ КАШАНИН – математичар, универзитетски професор, академик
На данашњи дан у Београду је прије тачно тридесет и три године преминуо Радивоје Кашанин, математичар, универзитетски професор, члан САНУ, први и засад једини Барањац који је постао академик. Бавио се теоријом диференцијалних једначина, теоријом функција и теоријском механиком. Матуру је положио 1910. године у Српској православној гимназији у Новом Саду. Исте године започео је студиј математике и астрономије у Бечу, а годину дана касније наставио на Универзитету у Загребу. Као одличан студент, код професора В. Варићака и Ј. Мајцена био је демонстратор на Катедри за геометрију. А од школске године 1913/14. студиј је наставио у Будимпешти и прекинуо га по избијању Првог свјетског рата када је мобилисан у аустроугарску војску и маја 1915. године упућен на фронт у Галицију. А након напада Аустроугарске на Србију, у септембру исте године ступио је у српске добровољце и борио се на фронтовима у Добруђи, Бесарабији и на Солунском фронту.
Радивоје Кашанин рођен је 3. јуна 1892. године у Белом Манастиру у Барањи. Преци његовог оца Николе Поповића доселили су из Херцеговине у Барању у XVIII вијеку. Мајка Ана била је из српског села Каша код Печуја у Мађарској и носила је презиме Кашанин које су узели Радивоје и брат Милан, историчар умјетности и књижевник.
Радивоје је студиј наставио 1919. године на Сорбони у Паризу, гдjе је 1921. дипломирао положивши испите из математике, рационалне механике и астрономије. Од марта 1922. радио је као асистент на Катедри за математику београдског Техничког факултета код професора Богдана Гавриловића. На тој су катедри тада били и професори и академици Михајло Петровић Алас и Милутин Миланковић. Докторску тезу О аналитичким облицима мултиформних функција Кашанин је одбранио новембра 1924. на Филозофском факултету у Београду. За доцента је изабран маја 1926., а четри године касније за ванредног професора, а за редовног професора на Техничком односно Електротехничком факултету у Београду изабран је новембра 1939. године.
Два пута је именован за ректора Техничке велике школе у Београду (1950/51, 1951/52). На свој захтијев пензионисан је као редовни професор на Електротехничком факултету 30. априла 1957. године. За дописног члана САНУ изабран је марта 1946., а за редовног девет година касније. Био је секретар Одељења за техничке науке и замјеник предсједника САНУ (1957-59), те предсједник Научног савета САНУ. Он је први и засад једини Барањац који је постао академик.
Учествовао је на Првом конгресу математичара словенских земаља у Варшави 1929., па на Конгресу румунских математичара у Турн – Северину 1931., те на Првом југословенском конгресу рационалне и примјењене механике на Бледу 1952. године. Кашанин је одржао и низ предавања у земљи и иностранству. Када је у Новом Саду 1954. основан Филозофски факултет, био је хонорарни професор геометрије на групи за математику.
Објавио је 28 научних и стручних радова из математичке анализе; механике и астрономије, а са академиком Павлом Савићем неколико радова из геофизике. У првим објављеним радовима (1926, 1927) увео је нови појам – закон мултиформности око изоловане тачке. Између 1932. и 1939. објавио је и четири рада из области астрономије у публикацији Мемоире де л Обсерватоире астрономиqе де л Университе де Белграде, у којима је изучавао кретање малих планета и њихове међусобне положаје, и детаљно разматрао проблем грешака посматрања што за астрономију, а и шире, има теоријски и велики практични значај.
А његов уђбеник Виша математика I-II, свакако је један од најбољих уђбеника те врсте код нас, а намијењен је студентима технике и свима који се математиком баве или је примјењују. Управо, преко овог уђбеника Кашанин је у математику увео прецизност и строгост доказа. Био је, такође изузетан предавач и ментор многих докторанада у САНУ и на универзитетима из области математике, механике и астрономије. Залагао се за подизање наставе основних и стручних предмета свих факултета на виши ниво, опремање лабораторија и набавку књига и часописа, а посебно за научноистраживачки рад.
Радивоје Кашанин био је и један од оснивача Математичког института САНУ (1946) и његов управник (1950/58). Зборник радова Математичког института уређивао је од 1950. до 1960., а био и један од оснивача и уредника средњошколског часописа Математички лист. Такође је био и уредник зборника Добровољци у ратовима 1912-1918. У рукопису је оставио четрнаест радова који се чувају у Архиву САНУ.
За резултате у научном, стручном и педагошком раду одликован је Орденом рада са црвеном заставом (1961), Октобарском наградом града Београда (са Павлом Савићем, 1963) и Седмојулском наградом за животно дело (1968). Такође је проглашен и за почасног доктора Универзитета у Београду (1973).
Кашанин је веома волио Нови Сад, град својих гимназијских дана. Оженио се београђанком Катарином Чабрић коју је упознао 1917. године у Одеси као студенткињу медицине. Имали су троје ђеце: Милана, фармацеута , Радмилу Секу, удату Ђоновић и Веру, удату Бодо, инжењера технологије у Винипенгу у Канади.
