Симеон Роксандић, уметник који повезује Мајске Пољане, Београд и Загреб

Родио се у Мајским Пољанама 14. маја 1874. године. Основну и грађанску школу завршава у Глини, затим одлази у Загреб у Обртну школу где изучава клесарски занат. Образовање употпуњује на Уметничко-занатској школи у Будимпешти, а студије похађа у Минхену те се усавршава и у Риму. Године 1897. постављен је за наставника у Ужицу, потом у Крагујевцу да би га на крају свој наставнички позив наставио и у Београду. Поред тога постаје и предавач вајарства на Уметничко занатској школи. Заједно са још неким српским уметницима, сликарима и вајарима, оснивач је првог југословенског друштва уметника Лада 1904. године. Роксандић излаже на свим њиховим изложбама, а посебно на југословенским, као и у оним приређеним у Риму 1906, Лондону 1907, па опет у Риму 1911. године. Зашто кажемо да Симеон Роксандић повезује Београд и Загреб? Скулптуру „Злосрећни рибар“ Симеон Роксандић је урадио у свом атељеу у Риму за Балканску изложбу у Лондону 1907. Постоји занимљивост везана за ову скулптуру. Грешком је обавештен да је брод који је превозио скулптуру потонуо па је од гипсане макете урадио нови одливак, тако да је на крају завршио са два идентична рада. Један је откупио град Београд 1912. године и налази се на улазу у београдски парк Калемегдан, а други је откупила општина Загреб и поставила на једном од тргова Горњег града. Мада се опробао у свим вајарским техникама и мотивима, најпрепознатљивији је у портретима и представама нагих младића. У основу, академски приступ мотивима ублажавао је умекшаним формама и дискретним сентиментализмом. Радио је бисте, фигуре, рељефе, споменике, групе, па и неколико анималистичких скулптура. Међу његова најзначајнија дела сврставају се фигуре девојака на гробу писца Симе Матавуља, Злосрећни рибар у Београду и Загребу, Чукур чесма – Дечак са крчагом (1927), у Добрачиној улици у Београду, споменик ослободиоцима Врања, споменик кнезу Милошу у Сали крагујевачке гимназије, споменик Лази Пачуу, министру финансија и споменик војводи Живојину Мишићу у Београду. Умро је 12. јануара 1943. у Београду где је и сахрањен.

Naslovna fotografija: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Simeunroxandic.jpg Creative CommonsAttribution-Share Alike 3.0 Serbia license.

%d blogeri kao ovaj: