Под слоганом “Што би било да није било” овогодишњи је сајам окупио преко 900 учесника, а према рјечима организатора по броју посјетилаца -више од 180.000 људи – оборио је досадашње рекорде, а прошлогодишњи надмашио за око 20.000. Оно што нам бројке не говоре јест евидентан пад интереса за „озбиљну“ књигу и књижевност, па су и најпосјећенији штандови они са тзв. „лакшим“ штивом и књигама за млађу публику. Књиге се и даље воле, али естрадизација је и на сајму узела маха, па и само отворење са Емиром Кустурицом помало води у том правцу.
Овогодишњи сајам памтит ће се по наступима значајних руских писаца Виктора Јерофејева и Захара Прилепина, београдски медији пажњу су посветили премијерном наступу загребачке издавачке куће “Фрактуре”, а било је ту и 450 пратећих програма, укључујући трибине, изложбе, презентације које су се одвијале у салама одређеним за те сврхе али и на штандовима издавача.
Просвјетин штанд као и сваке године био је добро посјећен, не само од стране „наших“ људи у Београду, већ и домаћих културњака, писаца, уредника и издавача… Овај сајам протекао је у обиљежавању 20 година издавачке дјелатности Друштва, па је том пригодом организирана и промоција на сајму уз велики интерес пријатеља и сарадника Друштва.
О значају Просвјете за очување српске писане ријечи и културе у Хрватској говорили су предсједник Савјета за националне мањине РХ Александар Толнауер, Горан Бабић – посљедњи југославенски писац како често сам себе назива, а ријеч су узели и покретачи Друштва из деведесетих година, Драго Кекановић, Милорад Новак, Александар Таталовић и предсједник Просвјете Чедомир Вишњић. Као и сваке године набављени су бројни нови наслови за нашу Средишњу библиотеку