Autorka Meri Popins prezirala Diznijev film

kul-meri

Pre pola veka snimljen film o najslavnijoj dadilji na svetu. Očeva smrt i pokušaj samoubistva majke obeležili sudbinu spisateljice P. L. Travers. Nesreću prenela i na usvojenog sina.DONEO ju je istočni vetar. Direktno sa neba spustila se uz pomoć velikog crnog kišobrana u maštu miliona mališana. Najslavnija dadilja na svetu Meri Popins, koja pritiče u pomoć deci, a kada problem reši odlazi nošena zapadnim vetrom u nepoznato, junakinja serije knjiga britanske spisateljice P. L. Travers, pre tačno pola veka proletela je i kroz Diznijev film u čijem naslovu je njeno ime. Ostvarenje u kom su nezaboravno igrali i pevali Džuli Endrjus kao Meri i Dik van Dajk u ulozi Berta, nedavno je, povodom jubileja, ušlo i u registar “Ostavština za budućnost” vašingtonske Kongresne biblioteke.

Lepršava, razdragana, nasmejana, okružena crtanim junacima, Meri Popins kakvu je oživela Diznijeva fabrika fantazije, na premijeri je rasplakala njenu “književnu mamu”. Ne zbog uzbuđenja što je vidi ne velikom platnu, već od muke što nije ličila na njenu junakinju kod koje je, kako je opisala: “bilo nečeg veoma čudnog i nesvakidašnjeg, nečeg što je zastrašivalo i u isto vreme bilo izuzetno uzbudljivo.”

Sluteći ovakav “srećan kraj” Traversova je dve decenije odolevala da ljubaznom i upornom Voltu Dizniju proda prava za ekranizaciju. Otac “Diznilenda”, naime, je obećao svojim ćerkama Dajani i Šeron još 1940. da će napraviti film po njihovoj omiljenoj knjizi, objavljenoj prvi put 1934. godine. To mu je uspelo tek 1963. a ovo ostvarenje osvojilo je čak četiri Oskara: za najbolju žensku ulogu, montažu, muziku (braći Šerman) i pesmu “Čim-či-čuri”.

Iako je po ugovoru zaradila 100.000 dolara (u današnjoj vrednosti oko 750.000) i tantijeme od prodatih ulaznica, što je učinilo veoma bogatom ženom, Pamela Travers nije od Diznijevog studija dobila ulaznicu za premijeru, pa je morala sama da je nabavi. Uskraćena joj je bila zbog sukoba sa autorskom ekipom i samim Voltom Diznijem tokom snimanja. Imala je brojne primedbe na scenario, songove, način glume…, čak i na upotrebu crvene boje! Posebno su je iritirale animirane scene.

O odnosu britanske spisateljice i tvorca Mikija Mausa i Paje Patka, u tih nekoliko burnih meseci, sukobu njihovih autorskih ličnosti i shvatanja umetnosti, kulturološkim i karakternim razlikama, nedavno je snimljen i film “Spasavanje gospodina Benksa”, koji se upravo prikazuje u svetskim bioskopima. Za ulogu P. L. Travers britanska glumica Ema Tompson već je nominovana za “Zlatni globus”, dok je lik Volta Diznija oživeo Tom Henks. Ovo ostvarenje istovremeno i delimično otkriva i prilično mračnu stranu biografije spisateljice koja je svojim pričama usrećila mnoga detinjstva.

Rođena kao Helen Lindon Gof poslednje godine 19. veka u Kvinslendu, u Australiji (prema kazivanjima biografa stidela se toga i predstavljala se kao Britanka) buduća glumica, pesnikinja i romanopisac, od najranijih dana osetila je bol i nesreću. Otac, bankar irskog porekla, propio se posle poslovnog kraha i umro kada joj je bilo osam godina. Bila je izuzetno vezana za njega, a po mnogim izvorima, on je i bio uzor za lik gospodina Benksa, čiju decu čuva Meri Popins. Taj gubitak nikada nije uspela emotivno da prevaziđe i njegovim imenom Travers, kao prezimenom kom je dodala još Pamela Lindon, potpisivala je sve što je objavila.

Očeva smrt pokosila je krhko psihičko zdravlje njene majke. Mlada Helen prisustvovala je njenom pokušaju samoubistva. Da bi zaštitila mlađe sestre od tmurne svakodnevice, počela je da ih zabavlja pričama o letećim konjima, a u njihov život ulazi tada i stroga tetka, koja vodi brigu o porodici. Pretpostavlja se da je upravo ona bila model za lik “leteće dadilje”. U adolescenciji se okreće stihovima i vrlo rano objavljuje prve pesme, a potom stupa i na pozorišnu scenu kao glumica u Šekspirovim komadima. Ali, već 1924. napušta pozorište i Australiju i odlazi u London sa namerom da se potpuno posveti pisanju.

U početku je radila kao novinar i intenzivno se bavila poezijom. Zbližila se sa vodećim irskim pesnicima svog doba, uključujući Jejtsa, koji su je uveli u svet mitova i legendi. Dva leta provela je i u plemenima Pueblo i Navaho Indijanaca, proučavajući njihove običaje i verovanja.

Uzbudljiva putovanja, književna slava koju je stekla, ljubavne avanture sa muškarcima, ali i ženama, nisu uspele da je uspokoje. Kada joj je bilo 40, odlučila je da usvoji dete. Izabrala je dečaka irskog porekla, koji je imao brata blizanca. Tvrdoglavo je odbacivala savete prijatelja da ne odvaja bebice, što će se kobno odraziti na obojicu.

Kada je njenom usvojenom sinu Kamilusu bilo 17 godina saznao je da ga je lagala pričama o ocu koji je umro dok je još bio mali, ali i to ga je odvojila od brata blizanca. Prezreo ju je, odao se alkoholizmu, bio izbačen sa fakulteta, patio, neprestano upadao u probleme…

Sličan život imao je i brat od koga je bio otrgnut. Tuga koja se u detinjstvu uvukla duboko u dušu P. L. Travers bacila je dugu senku i na njihove sudbine.

Petar Pan

TRAVERSOVA je bila veliki poštovalac Džejmsa Metjua Barija, autora “Petra Pana”. Poznavaoci dečje književnosti često vuku paralele između ovog dela i njene serije o Meri Popins. Život je izrežirao da njen prvi izdavač bude upravo Barijev usvojeni sin Piter Levlin Dejvis, koji je piscu i poslužio kao model za “večitog dečaka”.

piše: Miljana Kralj 

izvor: Novosti.rs

Facebook komentari
%d blogeri kao ovaj: