Bjelobrdske “Pudarce” – Žene čuvarice tradicije

Prošle godine je u Bijelom Brdu osnovano Udruženje žena „Pudarce“. Želja da sačuvaju tradiciju svog sela i ručni rad kakav su radile njihove bake okupio je članice ovog udruženja koje u prostorijama Etno kuće vredno rade i trude se da ulepšaju svakodnevnicu, piše portal srbi.hr.

Žene u ruralnim sredinama veoma dobro znaju da su rad i druženje jako bitni ukoliko želimo da život ispunimo zadovoljstvom, te pobedimo stres i probleme sa kojima se suočava svaki pojedinac. Ovakva shvatanja kao i želja za aktivnim životom u mnogim su selima dovela do osnivanja udruženja građana u kojima se okupljaju ljudi istih interesovanja i zajedničkih ciljeva.

Među veoma aktivnim organizacijama koje deluju u našem okruženju je Udruženje žena „Pudarce“ iz Bijelog Brda. Žene iz ovog sela pronašle su inspirativno mesto i način kako da se druže, bave kreativnim radom te budu zadovoljne, a ujedno neguju tradiciju svog mesta i sećanja na nekadašnja vremena. U prostorijama bjelobrdske Etno kuće, postoji prava mala radionica, gde članice udruženja „Pudarce” stvaraju pravu riznicu ručnih radova onakvih kakve su nekada radile generacije kojih više nema. Nekadašnji seoski život postao je neiscrpna inspiracija, navode sa portala srbi.hr.

“Udruženje je osnovano pre godinu dana sa ciljem očuvanja naših tradicija na selu s obzirom da selo nažalost izumire, takođe jako je malo žena koje se bave ručnim radom u stvari onim što se radilo u njihovoj mladosti i detinjstvu. Okupljamo se dva puta nedeljno i prvenstveno vezemo, stari narodni vez, pokrstice na platnu, stare motive sa narodnih nošnji, radovi naših baka. Nešto novije što radimo je pletenje korpi od papira, izlevamo kalupe od gipsa, ukrašavamo razne predmete i još mnogo toga. Cilj je da radimo, družimo se i sačuvamo to što još možemo, a vezano je za selo. Nažalost, porodice se više ne sastoje od tri generacije, pa da svaka generacija prenosi svoje znanje i uči one mlađe”, objašnjava za portal srbi.hr predsednica Udruženja „Pudarce“ Bojka Nešić

Tradicija kao mirno utočište

Nekada je svaka žena umela da svojim rukama izradi ili ukrasi odeću, tkale su, prele, plele, heklale odnosno proizvodile ono što je bilo potrebno jednom domaćinstvu. Danas nije tako, ono što se nekada podrazumevalo postalo je hobi pojedinaca koje smatramo kreativcima. Savremeni način života doneo je mnogo toga, iako je tehnološki napredak olakšao rad i komunikaciju, istovremeno je znatno ubrzao svakodnevnicu, te često sami priznajemo da trpimo sve veći pritisak i stres. Sada ponovo učimo kako da se opustimo, pronađemo mir i vreme samo za sebe.

“Svi mi živimo savremenim načinom života, da li to volimo ili ne volimo, želimo ili ne želimo, mi se, ipak moramo prilagoditi vremenu u kojem smo. Tradicija kojoj se mi sada vraćamo i želimo da je sačuvamo je jedan vid bega od stvarnosti. Svaki slobodan trenutak mi nastojimo da se okupimo i pobegnemo u ta vremena kada je narod živeo mnogo manje opterećen. Oni su puno radili, ali nisu bili toliko opterećeni kao mi danas”,  tvrdi Bojka i objašnjava ime udruženja kojim se čuva seoska tradicija i lokalni dijalekat.

” Pudarce bez „i“, bez apostrofa jer se u Bijelom Brdu tako izgovara. Žene koje su članice i osnivači bile su pudarice u svojoj mladosti. One su učestvovale u običaju čuvanja grožđa. U blizini našeg udruženja imamo jedan mali vinograd i staru kuću u kojoj se družimo i eto, s vremenom sve smo mi postale pudarice”, dodaje Bojka.

„Ovde nestaju svi naši bolovi i brige“

Među članicama koje su nekada pudarile je i sedamdesetčetverogodišnja Bogdanka Bogdanović, koja nastoji da doprinese očuvanju običaja pudarenja, ali i pokaže lepotu starog veza i možda nekoga nauči ovu lepu veštinu.

“Mi smo još jedine koje pamtimo običaj pudarenja i to je bio jedan zaista lep običaj koji ne treba da se zaboravi. Svake godine imamo dan kada slavimo i prikazujemo običaj pudarenja. Ovde trenutno radim narodni vez, to je jedan od naših starih i najtežih vezova, to je punjeni bod. Htela sam da ga naučim zato što su ga naše majke jako puno radile, prvo su tkale platno na kome se veze, sada koristimo to platno, ali radimo i nešto modernije. Ja sam vez još u školi učila, imali smo predmet ručni rad, volela sam to i radim to za svoju dušu. Ovde se opuštamo, družimo i ovde nas ništa ne boli, kada dođemo svi naši bolovi i brige nestaju”,priča Bogdanka Bogdanović.

Bogdanka Bogdanović

U ovom udruženju zaista možete naučiti mnogo toga od starih zanata do ručnog rada zlatoveza, heklanje, štrikanja, šivenja pa do modernijih tehnika izrade korpi od papira, dekupaž tehnike, ukrašavanja uskršnjih jaja, staklenih flaša i još mnogo mnogo toga. Druženje i kreativan rad recept su za dobro raspoloženje.

“Volim ova okupljanja jer živim sama, a uvek sam volela druženja i ovde se ujedno zabavljamo i radimo. Heklati sam najviše naučila od svekrve, a uvek sam volela ručni rad i zanimalo me da naučim. Pravila sam razne tabletiće, stolnjake, a upravo heklam čipku za narodnu nošnju. Danas heklanje nije u modi i zato ja heklam samo za sebe, spremam to, pa ko poželi neka bude njegovo. Ovde u udruženju ima onih koje ovo zanima pa tako imam priliku da nekoga i naučim da hekla”, rekla je Radmila Klajić koja ne skida pogled sa čipke koju izrađuje.

Odmah do nje za istim stolom sedi Rajka Ranković koja zlatnim koncem na tamnoj plišanoj podlozi izrađuje zanimljive motive.

“Želim da naučim sve, ali trenutno me najviše privlači zlatovez, najviše me opušta i u njemu sam pronašla razonodu. Upravo radim tehniku zlatovez preko kartona, izrezala sam željeni oblik i preko njega slažem zlatni konac, a sa crnim ga učvršćujem, jako je bitno da se karton nimalo ne vidi. Bitna je preciznost, strpljenje i dobre oči. Ukoliko nekoga zanima zlatovez ili nešto drugo neka slobodno dođe kod nas i prenećemo mu sve naše znanje”, poziva Rajka Ranković koja svojom veštinom ukrašava prsluke bjelobrdskih konjara i narodne nošnje za tamošnji SKUD „J.J. Zmaj“.

Među članicama ima i devojčica

Cilj osnivačica i članica udruženja je da što više različitih vrsta ručnih radova nauče i mlađe žene i deca koja su pokazala interesovanje i pridružila se svojim majkama i komšinicama. Trenutno je u ovom udruženju petnaest žena i pet devojčica osnovnoškolskog uzrasta koje marljivo uče i sa čuđenjem slušaju o nekadašnjim vremenima bez telefona, tableta, kompjutera i njima omiljenih aplikacija.

U bjelobrdskoj Etno kući na radionicama ovog udruženja vlada lepa atmosfera i zajedništvo. Posebno se poštuju tradicija i stari običaji, a žene „pudarce“ druže se i neguju sećanja na svoje stare. Sarađuju one i sa ostalim udruženjima iz svog mesta i iz okruženja, dopunjuju se i pomažu jedni drugima. Pronašle su način kako da uživaju i da pored svih obaveza odlutaju u svet kreativnosti, zabave i prisnijih ljudskih odnosa, piše portal srbi.hr.

Izvor: Portal srbi.hr
Facebook komentari

Odgovori

%d blogeri kao ovaj: