Deca najbrojniji čitaoci

Fotografija iz Dubaija koju je mama troje dece objavila pre neki dan na svom profilu na Instagramu – kolica, poput onih iz supermarketa, prepuna knjiga uz potpis „sve ove knjige idu sa nama kući“ imala je vrlo pozitivan odjek među onlajn zajednicom.

Strast prema knjigama obuzela je emirat, saglasni su gotovo svi u ocenama Big Bad Wolf, koji se trenutno održava u Dubaiju. Najveći sajam knjiga na svetu čija tradicija datira od 2009 „putovao“ je od Džakarte u Indoneziji, Bangkoka na Tajlandu, Cebua na Filipinima i Tajvanu. Ovo je prvi put da se Big Bad Wolf organizuje na Bliskom istoku. Izloženo je više od tri miliona knjiga a njihove cene su niže od 50 do 80 odsto. Događaj koji traje do nedelje 28. oktobra otvoren je 24 sata za svoje posetioce.

„Kula znanja zabave i igara” jedan je od mnogobrojnih komentara koji se mogu naći na društvenim mrežama.

Mohamad Al Aidaros, organizator Big Bad Wolf izražava zadovoljstvo što i dalje ima puno onih koji vole da pročitaju knjigu, imajući u vidu da dobar deo preferira da čita knjige u onlajn formatu“.

Izdavački poslenici se slažu da sve manje odraslih kupuju knjige jer ih sve više čitaju u onlajn formatu. Dok sa druge strane, jedan novi trend uzima maha, a to da je sve više dečijih knjiga što opravdava činjenicu da je najmlađa čitalačka publika najbrojnija među posetiocima na sajmovima knjiga.

Knjige za decu i omladinu imaju važno mesto na Beogradskom sajmu knjiga, koji je u toku. Od prvih „knjiga na dodir“ i slikovnica za najmlađe, preko naslova pomoću kojih deca stiču čitalačku samostalnost, do romana, enciklopedija i edicija za starije osnovce i srednjoškolce, Sajam nudi obilje vizuelno atraktivnih ali vrlo poučnih i edukativnih knjiga od kojih bi i stariji imali šta da nauče.

Generalno, izdavaštvo danas je i „podređeno“ najmlađima, što je ocenjeno početkom oktobra u Frankfurtu gde se raspravljalo o izdavačkim pravima i trendovima u Istočnoj Evropi i Rusiji. Ocenjeno je da dečija izdanja danas imaju primat u Poljskoj, Rumuniji i Rusiji. Ruska predstavnica na ovom sastanku Irina Prohorova kazala je da je literatura za decu u Rusiji u usponu iznoseći jednu zanimljivu istorijsku perspektivu. „Do kraja 2000. teško je bilo prodati novu dečiju knjigu. Najtraženije su bile knjige vezano za sovjetsko doba“, kazala je Prohorova dodajući da su generacijske promene učinile svoje te da su ljudi sada mnogo otvoreniji. Rumunski predstavnik Bogdan Stanesku istakao je da je „Rumunija najslabije tržište knjiga u Evropi što je i razlog da imamo dva veća festivala knjige“. Kako je kazao na nivou zemlje imaju manje od 300 knjižara, ali da se u poslednje vreme beleži porast interesovanja za dečiju literaturu i opštu istoriju.

Nedavno završeni Međunarodni sajam knjiga u Franfurtu takođe je veliku pažnju posvetio književnosti za decu. Najveća svetska smotra knjige u Franfurtu imala je sličnu misiju poput sajma u Dubaiju  – da slovo na papiru vrati među ljude.To je potvrdio i Hajnrih Ritmiler, čelnik Nemačkog udruženja izdavača i knjižara,  kazavši da izdavači i knjižari na sajmu rade teško “kako bi vratili knjigu ljudima“.  A zvanična tamošnja statistika kaže da je prodaja knjiga u Nemačkoj opala za 1,1 odsto ove godine, dok su 2017. prihodi opali na 9,13 milijardi evra, odnosno za 1,6 odsto u odnosu na godinu pre. „Čak i oni koji više čitaju onlajn verzije knjige, cene knjige i osećaju žudnju za njima”, rekao je Ritmiler. “Međutim, u svakodnevnom metežu, pod pritiskom društvenih medija i ometeni drugim oblicima zabave, čitaju manje”, dodao je on. U ovom regionu beogradski Sajam knjiga nosi primat.  Za mnoge je Sajam knjiga prava tradicija, što ne treba da čudi jer postoji već 63 godine. Uprklos tome, prema proceni izdavača, prodaja knjiga na Sajmu u Beogradu svake godine sve više opada, u poslednjih pet godina prodaja se smanjila čak za 10 odsto.

I statistika na nivou EU beleži pad potrošnje za knjige, novine i pisani materijal još od 1995, kada je za to izdvojeno 1,8 odsto ukupne potrošnje domaćinstava na Unije.

Na knjige najviše troše Slovaci, 2,1 odsto ukupne potrošnje domaćinstava, a najmanje Bugari i Grci, po 0,6 odsto. Najviše knjiških moljaca je u Finskoj, gde 16,8 odsto ispitanika kaže da im je čitanje knjiga jedna od aktivnosti kojima posvećuju vreme. Slede Poljska sa 16,4 odsto i Estonija sa 15 odsto „čitača“, navodi se u statističkim podacima Evrope.

Zanimljiva je činjenica da Francuzi u proseku čitaju knjige dva minuta dnevno, Italijani, Austrijanci i Rumuni pet, a građani Srbije šest minuta. Estonci čitaju prosečno 13 minuta dnevno, a Finci i Poljaci minut kraće, koliko i Norvežani, dok Mađari nad knjigom provedu 10 minuta. Podaci Eurostata pokazuju da su domaćinstva u EU u 2016. potrošila više od 90 milijardi evra ili 1,1 odsto ukupne potrošnje na knjige, novine i pisani materijal, odnosno 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda EU. Gledano po stanovniku, reč je o sumi od oko 200 evra za knjige i novine. Istovremeno, domaćinstva u EU za knjige, novine i pisani materijal izdvajaju manje od polovine potrošnje na rekreaciju i kulturne sadržaje.

Izvor: danas.rs

Facebook komentari
%d blogeri kao ovaj: