U ovim kriznim situacijama (pandemije koronavirusa i posljedica potresa) važno je očuvati i zaštiti mentalno zdravlje. Stoga je upravljanje psihološkom i psihosocijalnom dobrobiti jednako važno, kao i upravljanje fizičkim zdravljem. Razgovor sa stručnom osobom tu mnogima pomaže. Savjeti psihologa, psihoterapeuta u ovakvoj kriznoj situaciji mogu olakšati situaciju i smanjiti razinu tjeskobe. 

Upravo zbog navedenih razloga brojni psiholozi u Hrvatskoj su putem različitih psiholoških grupa na društvenim mrežama izrazili želju da pomognu ljudima volontiranjem, a to su prepoznali Hrvatsko psihološko društvo i Hrvatska psihološka komora koji su organizirali psihologe širom Hrvatske i uspostavili telefonske linije po županijama kako bi pomoć mogle da potraže osobe kojima je potrebna.

Brojevi dežurnih telefonskih linija za psihološku pomoć

U Vukovarsko-sremskoj županiji tako volontiraju psiholozi iz Vukovara i Vinkovaca, a u oba navedena grada postoji po sedmoro dobrovoljaca. Izmjenjuju se svaka tri dana, a dostupni su 24 časa osobama koje žele da porazgovaraju iz bilo kog razloga, navodi portal srbi.hr.

– Javljaju se ljudi koji osećaju bilo kakav strah, a razgovori su anonimni jer ih ne pitamo za ime i prezime. Osobe koje smatraju da imaju simptome virusa, javljaju se štabovima civilne zaštite i doktorima, a nama se javljaju uglavnom ljudi koji su uznemireni i desi im se momenat kad bi želeli s nekim da porazgovaraju o tome. Ono što najviše razlikuje telefonsku pomoć od one „lice u lice“ jeste da u ovom slučaju osoba može da potraži pomoć u onom momentu kad joj je potrebna, bez potrebe da zakazuje i čeka termine – priča jedna od volonterki iz Vukovara psiholog Jovana Bačić Beljić, prenosi portal srbi.hr.

Jovana Bačić Beljić

Najteže je onima koji su ostali bez posla

– Ono što je najvažnije u ovakvoj situaciji jeste da se ne čitaju previše vesti i da se manje bavimo napisima na društvenim mrežama. Kao i kod dece, važno je da postoji struktura dana, odnosno organizovanje dana, planiranje šta ćete taj dan da radite u dozvoljenim okvirima. Naprimer, ako je osoba do sada svaki dan išla u teretanu, može si napraviti kućnu varijantu vežbanja kako bi ostala u formi i dosledna navikama. Možete gledati filmove, nazvati bliske ljude, u miru popiti kafu i čitati knjige.

Zanimljivo je da je ova situacija omogućila nekima da rade na sebi, pa uče nove jezike. Ljudima je najslađe ono što je zabranjeno, pa tako bi i u ovoj situaciji mnogi hteli da izađu napolje iako im je zabranjeno. Nadležne osobe imaju dužnost da svako jutro obaveštavaju javnost o trenutnom stanju u vezi sa pandemijom, a bilo bi poželjno da stave naglasak i na pozitivne činjenice poput toga koliko je ljudi izašlo iz samoizolacije ili koliko se ljudi oporavilo od virusa– nabraja Jovana alternative koje su trenutno ljudima na raspolaganju i šta je ono što bi moglo da se poboljša.

Trenutno su možda najteža kategorija osobe koje su bile u radnom odnosu, ali su zbog zatvaranja mnogih poslovnih objekata ostale bez posla. Zato je njima potrebna posebna vrsta pomoći.

– Kod takvih osoba je najprimetnija neizvesnost. Svi osećamo neizvesnost jer ne znamo šta nas čeka i generalno ljudi imaju strah od nepoznatog. Najveći ljudski strah je kad se nađemo u nepoznatoj situaciji. Njima je u pitanju egzistencija, nameću im se pitanja da li će biti ekonomska kriza ili da li će uspeti da dođu do nekakvog posla. Važno je naglasiti da ljudi ne treba da gledaju samo negativno na stvari, nego da žive iz dana u dan jer u suprotnom mogu samo da pogoršaju svoju psihu – objašnjava Jovana Bačić Beljić.

“Ljudi će se brzo vratiti starim navikama”

– Ljudi su nepredvidivi pa je teško dati procenu šta će se desiti nakon što sve ovo prođe. Moje mišljenje je da će prvo osetiti nekakvo olakšanje i imaće utisak kako će sve biti mnogo lakše. U suštini veoma brzo će se vratiti na svoje stare navike pa će se većina onih koji su se okrenuli zdravom životu ponovo početi živeti onaj manje zdrav. Sada vlada euforija kako da se poboljšamo dok sve ovo traje, ali ljudi su skloni da se brzo vrate starim lošim navikama –kaže Jovana koja inače radi u vukovarskom Udruženju žena, Udruženju obolelih od multipleskleroze, Centru za socijalnu skrb Vukovar i kao asistent na Veleučilištu Lavoslava Ružičke u Vukovaru.

Trenutno se mnogi brinu o svom zdravstvenom stanju, odnosno restriktivne mjere se odnose uglavnom na izbegavanje mogućnosti dobijanja korona virusa, dok je utisak da je u ovom slučaju ljudska psiha zanemarena.

– Kao psiholog smatram da od glave sve kreće. Mnogo psihologa i psihoterapeuta u svetu nude svoje terapije potpuno besplatno. Sve ono što trenutno osećamo je normalno. Ne trebamo misliti da jedini imamo probleme i da jedini osećamo strah, tugu i neizvesnost, već smo svi u tome zajedno. Ako prepoznate da neko od tih osećanja znatno odstupa od uobičajenog, trebate da potražite stručnu pomoć jer ako brinete o mentalnom zdravlju, ne znači da ste mentalno obolela osoba, nego osoba koja želi da joj bude bolje – poručuje čitaocima Jovana Bačić Beljić.

Zajedno sa Jovanom preko telefonskih linija u Vukovaru volontira i psiholog Maja Milidrag koja se uključila na poziv prijateljice. Trenutno radi na projektu „Rastimo, igrajmo se i učimo zajedno-program poludnevnog boravka za decu Vukovara“ u Udruženju roditelja dece s poteškoćama u razvoju Vukovarski Leptirići, također navodi portal srbi.hr.

– Mišljenja sam kako je psihološko savetovanje u ovakvim situacijama, koje svakako nisu svakidašnje, veoma važno. U teškim vremenima često se javljaju emocije kao što su strah, nemir, tuga, ljutnja, zabrinutost. Sve su to normalne i zdrave ljudske emocije u susretu sa nepoznatim iskustvom. Važno je održati balans kako one ne bi kulminirale jer zapravo tada nastaje problem – započinje Maja.

“Potrebno je skratiti vreme slušanja vesti”

Što se tiče praćenja medija, ali i primoravanja na promjenu navika, Maja se u mnogo čemu slaže sa Jovanom.

– Ono što je važno u ovakvim situacijama jeste poslušati savete stručnjaka. Pridržavati se mera zaštite koje su propisane od kriznog štaba. Suzdržavanje od izlazaka iz kuće koji nisu nužni, izbegavanje kontakata, redovno pranje ruku, provetravanje prostorija. Poželjno je i organizovanje dnevnog ritma, zdrave rutine kojima će osobe negovati svoje mentalno zdravlje. Iz svakog dana treba izvući ono najbolje. Vreme pandemije može se posvetiti nekim željama i hobijima za koje ranije nije bilo vremena, vežbanje, čitanje, razni internet kursevi, učenje nekih novih veština, napraviti prolećno spremanje ormara, podruma, garaža. Važno je ograničiti vreme koje se provodi slušajući i čitajući vesti. Ograničiti izvore iz kojih se informiše – upozorava Maja Milidrag.

Maja Milidrag

Za kraj je Maja poručila čitaocima da čuvaju svoje mentalno zdravlje, a kako kaže „nije važno šta se govori, već ko i gde to govori.“

Psihološka društva u Hrvatskoj izdala su i nekoliko važnih saopštenja kako bi ljudi lakše potražili stručne savjete putem interneta u vezi pandemije korona virusa.