Povod okupljanja u prostorijama kninskog pododbora SKD “Prosvjeta“, bio je mnogo značajniji od broja prisutnih, kako je rekao i sam predsednik pododbora Branko Čolović. Godišnjica rođenja srpskog prosvetitelja i reformatora revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda, Dositeja Obradovića, zaslužuje više interesovanja i sećanja nego što je to slučaj kod našeg naroda.

– Najbolji pokazatelj, tome u prilog, bar kada se o Dalmaciji radi, jeste spomenik koji je narod ovog kraja podigao u spomen na Dositeja još 1911. godine u selu Orlić, mestu gde je napisao svoju prvu „Bukvicu“, a mi danas, na godišnjicu njegovog rođenja jedva uspevamo okupiti dvadesetak ljudi – naglasio je Čolović koji je govorio o liku i delu Dositeja te njegovom boravku u Dalmaciji.

Knin i Dositej bili su vezani na jedan specifičan način, toliko važan da se stvorio svojevrsni kult. Dositej je, za vreme svog boravka u Dalmaciji, u Kninskom kraju intenzivno proveo gotovo pune tri godine. Precizno govoreći, u ovim krajevima njegov dolazak je zabeležen u dva navrata, prvi u periodu od 1760 – 1765 i drugi od 1769 – 1771. godine.

– Ono što nas posebno vodi ka Dositeju jeste njegov boravak u Dalmaciji. Nije lutao bez reda i sistema, ali se baš zato nameće pitanje šta ga je vuklo ka ovim krajevima. Kada je u Hopovu završio svoj monaški život, stekavši ugled stamenog, priležnog i vrednog učenika, gde je vreme iskoristio da proučava, izučava, čita i tumači knjige, razdužuje se sa manastirom i 1760. godine odlazi u Zagreb. Za kratko vreme uči nemački jezik i na preporuku gornjokarlovačkog vladike Danila Jakšića dolazi preko Krupe pet dana pešačeći u Dalmaciju. Dolazi u sredinu koja samo unapređenjem školstva, odnosno obrazovanjem može zajednicu izdići iznad onih skromnih okvira. Srbi se, u to vreme, nisu mogli snaći unutar školskog sistema Mlečana, i jedina mogućnost je bila rad u privatnim školama – objasnio je način i početak Dositejevog dolaska u Dalmaciju dr Branko Čolović.

Iako Dositej Obradović nije bio prvi i jedini putujući učitelj dalmatinskih Srba, trag koji je ostavio svojim dolaskom bio je od nemerljivog značaja. U Crkvi svetog Georgija na kninskoj Sinobadovoj glavici, osiguran mu je pristojan život za to vreme. Za vreme tri godine boravka, uštedeo je od svog rada oko 200 cekina, što nije bila mala svota novca uzevši u obzir da se npr. crkva u Radošiću u 18. veku izgradila za 120 cekina (zlatnika).

Jedan period proveo i u Golubiću

Poštovanje koje je uživao bilo je obostrano, sredine prema Dositeju i obratno. Reči kojima je oslikao narod u Kninskom polju svode se u jedne od lepših poetski iskazanih i poštovanja dostojnih reči. Slika ih gotovo biblijskim rečima i ta vrsta zahvalnosti ostala je do kraja njegovog života. Tome u prilog ide i činjenica da je , osamdesetih godina, gotovo dvadeset godina od napuštanja Dalmacije, slao knjige drugih pisaca za koje je smatrao da mogu unaprediti obrazovni nivo stanovništva.

– Škola se, u to vreme, svodila na učenje osnova pismenosti, katihizisa, osnovnih dogmatskih stvari iz crkvenog života i bogoslužbenih knjiga. Često je, u periodu između školskih obaveza, odlazio u primorje i obilazio druga mesta. U jednom momentu put ga je odveo u Grčku gde je oboleo od groznice. Istovremeno u Kninu je bio namešten drugi sveštenik, a Dositeja navode u mesto Golubić ukazujući mu na zdravu i iscelitujuću izvorsku vodu. Jedan period života proveo je u Golubiću, a kao praostatak njegovog rada su vidljive i danas stojeće tzv. bratske kuće. To je pokazatelj socijalne integrisanosti zajednice ali i koliko je crkva uzela na sebe zadatak da bude i prosvetna, saborna i religijska ustanova. Te bratske kuće su, dakle, bile ujedno škole u kojima je Dositej naučavao – rekao je Čolović.

Sećanje na Dositeja je obaveza kninskih Srba

Dositeju Obradoviću puno duguje srpska kultura u celini, ali mu se srpski narod u Dalmaciji priklanja sa posebnom zahvalnošću. Upravo iz tog razloga, sa pokušajem da se njegov lik i delo trajno ne izgube u spomenu ovdašnjeg, dalmatinskog srpskog naroda, jeste organizovano ovo veče u spomen Dositejevom putu kroz Dalmaciju, a to što se poklapa sa njegovim datumom rođenja nije ni malo slučajno.

– Zadatak SKD Prosvjeta jeste da se bavi prosvetom i kulturom, a Dositej Obradović je jedna od najvažnijih ličnosti našeg naroda iz tog domena. Zato je bilo logično da određeni kulturni događaj posvetimo upravo njemu. Razlog više je i to što je nekoliko godina proveo u Dalmaciji, svoju prvu knjigu je napisao ovde, poštovao je ovaj narod i mnogo je za ovaj narod učinio. Zato je obaveza na nama da ga se bar sećamo i da probamo, jednom godišnje, da organizujemo kulturnu manifestaciju njemu u čast. Njegov rođendan je na Mitrovdan, nosio je kršteno ime Dimitrije, i smatram da nije bilo lepšeg i boljeg vremena da ga se setimo na ovakav način –  kaže Ksenija Sinobad iz kninskog pododbora „Prosvjete“.

Ukratko prisećanje na put i boravak u Dalmaciji, upotpunili su Dositejevi naslednici, kninski đaci koji su čitali odlomke iz njegovih dela i citate koje je ostavio zabeležene kao sećanje na Dalmaciju. Kroz njih su se, kažu deca, prisetili Dositeja ali i naučili nešto što o njemu do sada nisu znali.

– Znam da je Dositej rođen na Mitrovdan, 26. oktobra po starom kalendaru, i da mu je kršteno ime bilo Dimitrije. Znam da je držao škole po Kninskom polju i da je decu učio da čitaju i pišu srpskim jezikom i pismom. Pošto smo rođeni istog datuma i nosimo isto ime, ja sam imao želju da večeras budem među onima koji će ga se prisetiti učestvujući u programu – kaže Dimitrije Majstorović.

Iako se u prostorijama kninskog pododbora „Prosvjete“ okupilo tek dvadesetak prisutnih, sećanja na Dositeja su ponovo oživela. Za početak dovoljno, slažu se organizatori, i uz obavezu da ih svake godine bude sve više.