НАДА МАРИНКОВИЋ – новинарка, књижевница, путница…

Прије тачно 103 године у Карловцу је 27. новембра рођена Нада Маринковић. Била је југословенска новинарка немирног духа који ју је водио у многе, па и далеке земље. Стога је била плодан путописац, а у свом списатељском вијеку била је и есејиста, преводилац, прозни писац… Сарађивала је својим написима у бројним листовима и часописима и била писац више предговора и поговора домаћим и страним књигама. Њен богати опус чини тако двадесет и шест књига. А од 1950. године ради и на мјесту уредника и критичара у Литерарној, а потом у Културној редакцији Радио Београда. Била је чланица Удружења новинара Југославије, Удружења књижевника Југославије, као и чланица Европског друштва културе. Такође, је важно рећи да је за свој рад на ширењу културне и умјетничке д‌јелатности  добила више домаћих и иностраних признања.

Кћерка Милорада Ољачића, који је био војно лице, и Штефаније–Милице, рођене Буковинац, основно образовање стекла је у Ваљеву, а матурирала у Земуну 1940. године. На Филозофском факултету у Београду студирала је романску групу језика, и била и на одсјеку за соло пјевање у Музичкој школи „Станковић“. Апсолвирала је на Музичкој академији, такође у Београду, али није дипломирала. Постдипломски студиј похађала је (1956/57) на Сорбони у Паризу. Планирала је била, да се бави утицајем француске књижевне сцене на југословенске писце између два свјетска рата. Но, чини се да се докторату испријечила „допунска школа живота“, односно путовања на која ју је одвео новинарски посао.

Радна новинарска каријера

Нада Маринковић је 1948. године одмах са студија отишла на први посао, у редакцију часописа Jugoslavija-SSSR. Међутим, баш те године дошло је до раскола између Тита и Стаљина, што је резултирало јаким тензијама у односима двије земље. Часопис је угашен, а Нада је као „млад новинар који се већ доказао“, 1949. године отишла у културну рубрику листа Политика. 

И управо, је захваљујући послу у Политици почела да путује прво по Европи, а онда и у егзотичне земље по Азији и Африци. Највише је путовала на Исток, а када би се вратила, на таласима Радио Београда највише је причала о Кини, Индонезији, Камбоџи и Индији. Путовала је, такође још у Мексико и Јужноафричку Републику. Први путопис који је написала под насловом Кина, објављен је 1958. године у Загребу, а говори о пропутовању кроз десетак градова од сјевера, па све до југа земље. Иначе, своје путне утиске, есеје, критике, чланке и репортаже објављивала је у многим часописима, као и посредством многих радио-станица.

Но, Нада је готово читав свој радни вијек, заправо провела у Радио Београду, и то од 1950. године, гд‌је је била уредник и критичар у Културној редакцији, те слободни репортер. Говорила је француски и њемачки, а служила се енглеским и руским језиком.   

 Књижевни рад – „Грађанка свијета“

Нади Маринковић су баш путописи донијели почасно чланство у удружењима писаца у Индонезији и Камбоџи. Много је путовала и стога је и била плодан путописац. Тако је поред бројних чланака и фељтона у домаћој и страној периодици, објавила у посебним књигама и бројне путописе и путописне есеје, биографије и монографије. Од других важнијих публикација свакако треба поменути: Мир и немир Исидоре Секулић (1974), Вукова Мина (1975), Сећање на Крлежу (1987)…

Иначе, широј читалачкој публици Нада Маринковић је позната по романима и приповјеткама који су доживјели по неколико издања. У њима она као основни смисао читавог човјековог постојања, слави љубав. Између осталога пише о људским судбинама и патњама, о страсти и њежности. Њена д‌јела и данас плијене својом актуелношћу јер Нада је у својим д‌јелима покренула многе нове теме, али и уздрмала јавност табу-темама, какава је, на примјер тема инцеста.

Њен богати опус чини двадесет и шест књига од којих спомињемо само Луди јахачи, Наследници, Годишња доба, док њени романи Нестајање и Додир, спадају у ред златних бестселера. Д‌јела су јој превођена на руски, чешки и француски језик.

Непоновљива Нада Маринковић пред крај живота сумирајући успомене написала је да себе сматра женом „без уско схваћеног завичаја“ и „грађанином свијета“. Преминула је 17. октобра 1998. године у Београду.

У Просвјетиној Централној библиотеци – Средишњој књижници Срба у РХ, спремне за посудбу су књиге: Нада Маринковић: Наследници, Београд: Народна књига –Алфа, 2002., Нада Маринковић: Свирепе године, Београд: Народна књига – Алфа, 1999. и Нада Маринковић: Сећања на Крлежу, Београд: Просвета, 1987.

Фото насловна:
Нада Маринковић, извор: BBC News на српском – Историјски архив Београда.