БУДИСЛАВ БУДИСАВЉЕВИЋ – новинар, саборски заступник

Прије тачно 153 године у Врелу Кореничком у Лици рођен је Будислав Будисављевић, син пароха и саборског заступника Јована и мајке Параскеве. Новинарством се почео бавити већ као студент у Србобрану у којемје од 1902. године, па све до краја живота био члан уредништва и објавио највише чланака са подручја унутрашње и спољне политике као и своје саборске говоре који су били врло запажени. Наиме, у политичком д‌јеловању „он је био бранитељ и велики приврженик оне велике идеје – идеје народног јединства Хрвата и Срба“ (К.Ш. Ђалски). Углавном, савременици су га цијенили као доброг новинара и говорника.  

Будисалав Будисављевић основну школу завршио је у Врховинама у Лици. Први разред гимназије доготовио је у Госпићу, а остале у Сремским Карловцима гд‌је је 1891. године и матурирао. Потом одлази у Загреб и уписује се на Правни факултет. Након што је апсолвирао право, краће вријеме је био у војној служби, а потом се посветио публицистици.

Као младић пристајао је уз идеје уједињене омладине хрватске и српске око 1897. године када долази у додир и са Светозаром Прибићевићем и Јованом Бањамином. Управо њих тројица су се 1900. године одвојила од хрватске омладине напредњачког смјера и прикључили Српској самосталној странци. А, већ двије године касније Будислав је са страначким колегама преузео уређивање страначког листа Нови Србобран. Од 1903. до 1906. године био је уредник Новог Србобрана и Српског кола.

Од 1906. до 1914. године заступао је у Хрватском сабору изборни котор Вргинмост као члан Српске самосталне странке у Хрватској, а истодобно био је и члан саборске делегације у Угарско-хрватском државном сабору у Будимпешти. У наведеном раздобљу у Хрватском сабору бранио је политику хрватско-српске коалиције и цјелокупно српство од напада Франковаца и њихових политичких савезника.

Новинарству се озбиљније посветио од 1898. године, кад је био загребачки дописник новосадског листа Браник и сарадник Србобрана. Његови прилози у Србобрану већином су објављени без потписа. Будислав је, такође сарађивао и у листовима Хрватски народ (1905, 1907) Народни лист (1906), Слобода (Сремска Митровица 1906, 1907), Нови Лист (1907). Треба, такође рећи да је био међу млађим српским политичарима који су покренули лист за село Српско коло. Преминуо је 24. марта 1914. године у Загребу.