Владимир Матијевић
Бладимир Матијевић рођен је 3. августа 1854. године у Горњем Будачком. Његов отац Петар Матијевић био је граничарски официр, а мајка Јула била је из Срема. Од деветоро браће и сестара једино је Владимир дочекао средњу доб. Отац га је по традицији дао у војничку школу након чега је требао са 17 година ступити у војску, на што није пристајао те је уписао реалну гимназију. Након реалке одлази у Беч где је завршио високу трговачку школу. У Бечу током школовања схвата да му највише одговара да буде посредник између великих и малих трговаца. Након студија из Беча враћа се у Крловац где се запошљава у великој трговачкој кући Рајнер. Као трговац био је веома вредан и где год је радио унапређивао је трговину и по неколико пута.
Све је послове завршавао одговорно и на време, а уз то педантно и ефикасно те је био миљеник свих власника трговина код којих је радио. Својим изузетним трудом и радом стекао је доста капитала. Као заступник разних трговачких кућа много је путовао и упознавао се с људима и приликама на подручју Кордуна, Баније, Лике и Славоније. Уочио је да многе трговине назадују или пропадају и да многе нестају без подмлатка. То га је навело на идеју да сиромашну и надарену српску децу шаље у занате и трговине. Његовим заузимањем хиљаде српске деце је смештено на разне занате и трговине, а многи од њих су касније постали угледни и богати трговци или занатлије.
Цео тај огроман посао започео је тако што би једном по једном трговцу, пословном партнеру успут понудио свог рођака са села за шегрта. Када би прихватили да приме његовог тобожњег рођака онда би од српских учитеља и свештеника тражио да им пошаљу надарену децу на изучавање заната. Целу ову идеју Владимир Матијевић започео је још док је био скроман трговачки путник, да би после када је постао имућан основао у Загребу 23. септембра 1897. године Српско привредно друштво Привредник са циљем да намешта што већи број српске деце у разне занате и трговине. Покренуо је и основао и лист Привредник. Рад Привредника није био по вољи режима у Аустроугарској те је за време Првог светског рата Матијевић морао да се склони у Швицарску. Тако је и 1922. године Привредник пресељен у Београд, а верује се да је за Матијевићевог живота Привредник сместио 23000 ученика по занатима и трговинама. Осим Привредника, Бладимир Матијевић је заједно с Богданом Медаковићем и Јованом Живковићем 1895. године у Загребу основао и Српску банку.
Банка је имала значајну улогу у подизању српске трговине и занатства и економском и културном јачању српског грађанства у Хрватској и Славонији. Заједно са Јованом Живковићем, Богданом Медаковићем и Игњатом Димићем током 1897. године преузима управу над Србобраном. Без њихове финансијске подршке не би могао да се одржи ни Србобран а ни српска штампарија у Загребу. Умро је у Београду 7. септембра 1929. године.
Naslovna fotografija: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Vladimir_Matijevi%C4%87.jpg This work is in the public domain in its country of origin and other countries and areas where the copyright term is the author’s life plus 70 years or fewer.
