Захарије Орфелин, песник, бакрорезац, историчар, просветитељ, калиграф

Године 1726. рођен је од оца Јована Драгојевића и мајке Сене рођ. Микшић, родом из Далмације, син Захарије Драгојевић који касније мења презиме у Орфелин. Име је добио по пароху саборног храма Светог Николаја у Вуковару Захарију Дамјановићу. Мали Орфелин крштен је у храму Светог Николаја одмах по рођењу. Отац Орфелинов Јован био је дунђер у Вуковару и радио је на изградњи нове цркве Светог Николаја, Фрањевачког самостана, цркве Светог Јосипа, дворца Елц и других вуковарских здања тога времена.

Орфелин је у Вуковару завршио православну српско-рускословенску школу код учитеља Тимофеја Левандовског. Похађао је упоредо и латинску школу при фрањевачком самостану код магистера фратра Ангелика. Немачки језик научио је дружећи се са децом Немаца који у то време насељавају нови Вуковар. Књиге је позајмљивао из приватне библиотеке купеца Пеје Пауновића. Посебно су га интеросовале књиге о Сербији. У Вуковару на Михољском вашару 1741. године, трошећи последње новчиће у џепу, купује своју прву књигу – Стематографију Христифора Жефаровића. Приликом уређења саборног храма Светог Николаја и римокатоличких цркава Светог Јосипа и Светог Рока, Орфелин се упознаје са техникама осликавања и вајања ових барокних грађевина. Већ као стасали младић, Орфелин се издваја од својих вршњака знањем којим плени.

Запошљава се као писар при Царској великој комисији за разграничене аустријског царства од Војне границе – Крајине. Након успостављања Жупаније сремске Орфелин конкурише за службу у Жупанији, али иако најбољи на конкурсу, одбијен је од стране жупана Марка Пејачевића. Разочаран прихвата се посла писара код купеца Пеје Пауновића и подучавања ђака вуковарских, а потом на позив епископа сремског Висариона одлази у Нови Сад, где започиње учитељску службу. Захваљујући познијем деловању у новијој српској историји познат је као издавач првог штампаног песничког дела Срба 1761. године, првог српског буквара 1767. године, првог српског часописа 1768. године и др. Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века. Написао је десетак дужих песама, од којих је најзначајнија Плач Сербији (Плач Србије, 1761) у две верзије, народној и црквенословенској.

Прво Орфелиново објављено дело је Краткоје о богоподобајуштем телу и крови Христовој поклоненији и временитога настављенија, настало током његовог службовања (писар) код митрополита Ненадовића 1758. године. Свети Ђорђе са изгледом манастира Сенђурђа из 1767. године Захарія Орфелинъ Цесаро-Кралевской Рѣзнаго Художества Академіи Членъ грыдоровалъ је Орфелинов рад из 1760. за који историчар уметности Динко Давидов сматра да је тај бакрорез био „нека врста специјалистичке вежбе“ на основу којег га је Јакоб Шмуцер примио за почасног члана бечке бакрорезачке академије 1767. године. Орфелин је службовао код владике Вићентија Јовановића Видака у Темишвару до 1764. Потом одлази у Венецију где ради као коректор српских књига у штампарији Димитрија Теодосија. Сматра се да је из Венеције повремено путовао у Беч. Захарије Орфелин преминуо је 19. јануара на данашњи дан у Новом Саду 1785. године.

%d blogeri kao ovaj: