МАРИЈА РОСАНДИЋ- фотографкиња

Марија Мара Росандић, рођена Богдановић, била је прва српска школована фотографкиња и једна од првих у Европи. А што је за оно време, реч је о почетку 20. века, било револуционарно и заправо врста бунта против устаљених навика грађанског друштва. Рођена је 1883. године у богатој и угледној породици у Руми. Студирала је Уметничку академију у Минхену, а онда живела у Бечу, Загребу и Београду. Иза себе је оставила на стотине уметничких фотографија које су веродостојна сведочанства тадашњег времена, људи и догађаја. 

Маријин отац Антоније био је адвокат, а имућна и угледна породица потрудила се да им ћерка научи неколико језика, има музичко образовање и најзад постане оно о чему је маштала. Иначе, Марија је била најстарија од седморо деце и касније је бринула о млађој браћи и сестрама. Свој фото-атеље најпре је отворила у Загребу, а онда га је, после удаје 1912. године за чувеног вајара, академика, професора и првог ректора Уметничке академије у Београду Тому Росандића, преселила у Београд, код Саборне цркве.

Атеље у Загребу Марији је уступио Влахо Буковац, пред свој одлазак за Цавтат. По природи свог посла она је фотографисала изложбе и тако се спријатељила са великим уметницима свога доба: Петром Добровићем, Иваном Мештровићем, Томом Росандићем, сликаром Игњатом Јобом… Марине фотографије спасиле су од заборава многа Томина, у рату нестала дела, а овековечила је и његове изложбе, путовања и пријатеље. Организовала је и курс фотографије, сарађивала као стручни сарадник у првом српском фото-часопису Фотографски преглед и основала 1928. године Београдски фото-клуб.

Но, без обзира на поменуте податке, њен лик и дело нису познати широј јавности, иако је била и супруга великог вајара Томе Росандића аутора скулптуре Играли се коњи врани (1939) испред Народне скупштине Србије. А кућа у којој су, са својом усвојеном ћерком Смиљком живели на Сењаку у Београду постала је Музеј Томе Росандића. Иначе, Маријини и Томини гости најчешће су били Милан Кашанин, управник Музеја кнеза Павла, сликари Зора Петровић, Мило Милуновић, Иван Табаковић, Петар Добровић, Моша Пијаде, књижевници Иво Војновић, Бранислав Нушић, Тин Ујевић, Растко Петровић, Исидора Секулић, која је код Росандића налазила уточиште и разумевање када је оспоравана, затим музичари Зинка Кунц и Златко Балоковић.

Такође, треба рећи да су испред Мариног објектива позирали краљевска породица Карађорђевић, глумица Жанка Стокић, писци Милош Црњански и Иво Војновић, архитекта Станислав Краков, политичари Јаша Продановић и Херман Вендел. А у периду живота, када је Марија себе подредила породици, њен таленат је избијао и налазио одушка у изради таписерија, гоблена, завјеса, постељина и столњака.

Нажалост, цела фотодокументација Марије Маре Росандић је нестала, после њене смрти. Овај свет ова талентована фотографкиња напустила је 1954. године у Београду.

Извор: Ивана Б. Спасовић: Биле су прве: Биографије одважних Српкиња, Чачак: Пчелица издаваштво, 2022.

Фото насловна:

Марија Росандић, извор: Преузета из књиге Ивана Б. Спасовић: Биле су прве: Биографије одважних Српкиња, Чачак, Пчелица издаваштво, 2022.