МАРИЈА ТРАНДАФИЛ – хуманитарка и задужбинарка

Марија Поповић удана Трандафил рођена је у Новом Саду 25. децембра 1816. године. Био је потребан само један дан у њеном животу када је осетила шта значи бити сиромашан – гладовати, немати…Само један такав дан је био довољан да никада не буде неосетљива на сиромаштво других. Постала је њихова заштитница и највећа српска добротворка. Одликована је Орденом Црвеног крста, а титула велике српске задужбинарке припала јој је због свих велелепих здања која је поклонила својим Новосађанима. Између осталог подигла је зграду за сиротиште у којој се данас (од 1927. године) налази седиште Матице српске и која је само једна у низу подсетника на њен лик и дело.

Важно је рећи да је Новосађанка Марија Трандафил била анђео чувар деце која нису имала новац за уђбенике, суграђана без огрева. Такође, је сахрањивала сиромашне и била кума на крштењу непознатих малишана. Жена која је над‌живела своју децу, живела је само да би измамила осмехе тужним сиромашним девојчицама и дечацима.

Марија је рођена у угледној породици Поповић, која је била грчког порекла, а одрастала је у новосадској Пашићевој улици, која се у 18. веку звала Ћурчијска по занатлијама које су ту имале радње. Међу њима су били и Маријини родитељи. Као и све девојчице из угледних кућа тада, учила је „слова, рачун, Библију и ручни рад“. Одлично јој је ишло све што има везе са економијом, а то се приписивало генима.

С обзиром да је Марија рано остала без родитеља, постала је штићеница рођака Хаџи Кире Николића, трговца из Осијека. Управо због тога се у младости потписивала његовим презименом, али је врло брзо у званичним документима постала Трандафил. Заправо, имала је само шеснаест година када ју је старатељ, не тражећи њен пристанак, удао за грчког трговца крзном из Ердеља. И он и Јован Трандафил су тај брак схватили као уносан посао.  Јер младожења који је био две деценије старији од младе, добио је не само лепу жену, него и мираз којим је могао да прошири трговину крзном и право да се настани у Новом Саду. А тако је стекао и могућност да тргује. Марију, наравно нико ништа није питао.

Живот је био неправедан према њој. Остала је и без браће, а отац и мајка, читаву имовину породице Поповић остављају завештањем управо њој. Но, она богатство није схватала као срећу, већ као искушење. Након смрти супруга Јована Трандафила, сама је наставила породични посао. Удвостручила је капитал, али га и трошила. Никада на себе, увек на друге. Изабрала је да постане велика добротворка.

Но, још пре Јованове смрти, Марија је одлучила да живот посвети добротворном раду и у томе је имала мужевљеву подршку. Највише су помагали школовање сиромашне талентиране деце и то на начин да су формирали фонд у те сврхе. Такође, су мислили и на болесне, па су значајан део имовине даровали болницама. Марија је обновила и изградила многе цркве, међу којима је и Николајевска црква у Новом Саду.

Марија Трандафил је преминула у својој родној кући „Код иконе“ 14. октобра 1883. године у Новом Саду.  Али њена племенитост и без ње наставља да живи. Вредност њеног завештања процењена је на 700.000 форинти и управо због тога се сматра највећом српском добротворком.

Треба, свакако рећи да је Марија Матицу српску овластила да у њено име изгради пространу зграду у којој ће боравити мушка деца без родитеља. И када je 1928. године одлучено да се ту пресели седиште Матице српске, иако је  унутрашњост зграде промењена, многи су је и даље звали „Трандафилкин завод“.

Након упокојења  Марије Трандафил, у локалу куће «Код иконе» отворена је чувена апотека «Код спаситеља», а од 1913. године ту је радила Поповићева апотека, која је национализована половином 20. века.

Извор: Књига Татјана Лош, Милена Марковић: Оне су промениле Србију: изузетне Српкиње, Београд: Новости, 2018.

Фото насловна:

Марија Трандафил, извор: Преузета из књиге Татјана Лош, Милена Марковић: Оне су промениле Србију: изузетне Српкиње (цртежи Војислава Беца Танурђић Белић), Београд: Новости, 2018.