МИЛАН КАШАНИН – књижевник, историчар умјетности

Код писца, уметника, као и код

сваког човека, не треба тражити

оно што нема, него што има, не што 

није створио и дао, него што јесте.

М. Кашанин, из усменог казивања

 

Родио се у сиромашној породици оца Николе Поповића и мајке Анке Кашанин у Белом Манастиру 21. фебруара 1895 године. Био је историчар умјетности, књижевник, књижевни критичар, есејиста и музеалац. Иначе, преци са презименом Поповић прешли су у 18. веку из Херцеговине у Барању. А с обзиром да мајка Анка Кашанин и отац Никола Поповић нису били вјенчани, старији брат Радивој Кашанин и Милан уписани су у матичне књиге рођених под мајчиним презименом Кашанин.

Основно образовање Милан Кашанин стјече у Српској народној основној школи, а Српску велику православну гимназију похађа у Новом Саду од 1906.  до 1814. године. Бунтовни карактер и учешће у демонстрацијама послије убиства Фердинанда онемогућиле су му упис на студиј филозофије у Загребу, тако да 1915. креће на романску и славенску филологију у Будимпешти.

Већ након првог семестра био је мобилизиран, али је већи дио времена провео по разним болницама избјегавајући фронт лажним дијагнозама. У Загребу је наставио студиј филозофије, а по окончању рата одлази у Нови Сад у Пресбиро народне управе за Бачку, Барању и Банат.

Тек 1919. одлази у Париз студирати историју умјетности, компаративну књижевност и руски језик и књижевност, да би 1923. дипломирао естетику и историју умјетности. Напокон се враћа у Београд гдје на тамошњем универзитету докторира 1926. на тему Беле цркве каранске, њена историја, архитектура и живопис.

Идуће године заједно са Вељком Петровићем објављује капитално дјело Српска уметност у Војводини за шта добија награду Матице Српске. Исте године добија намјештење у Музеју савремене уметности, најприје као кустос, а касније и као управник, да би му принц Павле Карађорђевић 1936. додијелио мјесто директора у његовом музеју, претечи Народног музеја у Београду. Кашанин организира врхунске изложбе, уређује напредне часописе у којима објављује запажене прилоге и ликовне критике, предаје историју умјетности на Уметничкој школи у Београду.

Послије рата пада у немилост, прерано га, већ 1945. пензионишу, да би тек 1953. био реактивиран на мјесту управника Галерије фресака. На том положају приређује бројне изложбе српског средњовјековног сликарства широм европских метропола и у Латинској Америци, држи предавања на свјетским универзитетима, словом и ријечју популарише српску националну баштину.

Књижевним радом се бави још од гимназијских дана када објављује прилоге у Обзору, Књижевном југу, а напосе Савременику. Писао је и приповјетке о војвођанском животу, романсирао београдску средину, објавио бројне есеје о ликовним умјетницима, један одличан преглед српске средњовјековне књижевности. A посебно се истакао есејстичким радом који врхуни збирком текстова о српским пјесницима и приповједачима Судбине и људи, Београд 1968. године.

“Нашим писцима треба да буду узори Јован Дучић и Бора Станковић, али и Лав Толстој и Марсел Пруст.” Говорио је Кашанин.

И није се жалио на свој живот. У предговору књиге „У сенци славе“, написао је: “Приповетке у овој збирци написао је срећан човјек, који није показивао дара за патњу, ни своју ни туђу. Писао их је у годинама када је сав био од очију… Живот је за њега био позориште, чија улазница уме бити неизмерно скупа… Писац није очекивао ништа друго од онога ко их чита, него да му се свиде и да се замисли над човеком, као и онај ко их је створио.”

Пред крај живота Кашанин је планирао да сними и ТВ документарну серију о успону и културним дометима српског средњовијековља, по узору на Цивилизацију његовог колеге и пријатеља Кенета Кларка. Но, његов пројекат је био одбијен што је Кашанин објашњавао тиме да смо увијек више цијенили туђе, него своје.

Милан Кашанин упокојио се у Београду 21. новембра 1981. године.

Дана 21. фебруара 2012. откривена је спомен плоча на згради у Хиландарској улици у Београду гђе је живио Милан Кашанин. А 2021. године је у Педагошком музеју приређена изложба „Милан Кашанин – у сенци славе”.

У Просвјетиној Централној библиотеци – Средишњој књижници Срба у РХ спремне за посудбу су књиге:  Милан Кашанин: Судбине и људи: огледи о српским писцима, Загреб: Српско културно друштво “Просвјета”, 2001. и Милан Кашанин: Уметничке критике, Београд: Култура, 1968.

 

Фото насловна:
Милан Кашанин 1, извор: СНВ
Линк: https://snv.hr/znameniti-srbi/milan-kasanin-historicar-umjetnosti-knjizevnik/

%d blogeri kao ovaj: