Милица Богдановић, књижевница, преводилац

Рођена је у Линцу 29. марта 1882. године. Кћерка је пуковника и писца, Вуковог пријатеља Симеона Синише. Од 1892. живи у Загребу где је после нередовног основног школовања 1900. завршила женски Лицеј, а 1901. Другу класичну гимназију. Студирала је историју и географију на загребачком универзитету, дипломирала 1906. године, а дисертацију Цар Јулијан Апостата према хришћанству одбранила је 1908. године. Била је прва жена на јужнословенским просторима са титулом доктора наука. Од 1906. предаје на загребачком Лицеју, а Први светски рат проводи у Женеви.

Потом је од 1919. до 1932. радила као професор прве женске гимназије у Загребу, а од 1932. до 1937. и на Вишој педагошкој школи, после чега на властити захтев прелази на рад у Бањалуку. Ту остаје до 1941. када се склања у Београд, а после рата ради у Митрополијском архиву у Сремским Карловцима. У Београд се враћа 1958. где живи до смрти 22. фебруара 1973. године. Као писац оставила је запажене прилоге о Толстоју (кога је имала прилику да посети непосредно пре смрти 1910.), Херцену, Гончарову…

Mного је преводила са руског, посебно Чехова и Андрејева, а објавила је и биографију свог оца. Сарађивала је са најважнијим часописима и публикацијама. Познавала је немачки, француски, енглески, руски као и класичне језике. Поред тога, била је врло активна у женском покрету и непосредно се бавила социјалним радом.