МИЛОРАД МЕДАКОВИЋ – новинар, историчар, дипломата

На данашњи дан 14. марта 1897. године у Београду је у 74. години живота преминуо новинар, историчар и дипломата Милорад Медаковић. Гимназију је завршио у Карловцима и Задру, а новинарски рад започео у Далматинској зори. Дошавши у Црну Гору 1844. године сакупљао је народне пјесме и био неко вријеме тајник Петра Петровића Његоша. Уочи револуционарне 1848. године дошао је у Загреб и ту био сарадник, а од 27. марта до 12. маја уредник Славенског југа и Новина далматинско-хрватско-славонских. Из Загреба потом одлази у Београд гд‌је постаје сарадник и уредник листа Шумадинка, те такође, уредник књижевног листа Војвођанка и политичког листа Јужна пчела. У Црну Гору се враћа 1854. године и постаје тајник књаза Данила. Због сукоба са књазом одлази 1857. године из Црне Горе, те се запошљава у руском представништву у Београду.

 Рођен је у новембру 1824. године у Зрмањи код Грачаца у Лици. Отац Ђуро био је царински чиновник, мајка Сава. Милорад је још као ђак испољио склоност ка писању и јавном ангажовању. По препоруци Георгија Николајевића, дубровачког пароха и уредника Српско-далматинског магазина, отишао је 1844. године у Црну Гору и тамо провео четири године као учитељ. Осим учитељског радио је и друге послове потребне црногорској управи. Сређивао је тако и Његошеву библиотеку и путем поклона прибављао књиге. Тражио је за библиотеку од Матице српске, Државне штампарије, Друштва српске словесности из Београда и Матице хрватске да шаљу по примјерак својих издања. Такође, је обављао и одређене дипломатске послове и писао за разне новине. Крајем 1845. године Његош га је послао у Дубровник да изучи снимање, па је тако постао и први црногорски фотограф.

Црну Гору је напустио уочи револуције 1848. године и у Загребу био сарадник и уредник Славенског југа и Новина хорватско-славонско-далматинских. Потом је прешао у Београд гд‌је је уређивао Шумадинку. У Темишвару је објављивао политички лист Јужна пчела са књижевним додатком Фрушкогорка. Лист је касније излазио у Новом Саду до маја 1852. године. Милорад Медаковић је написао бројне и разноврсне радове који се односе на прошлост Србије и Црне Горе, а највећу вриједност имају од‌јељци мемоарског карактера.

Друштво српске словесности изабрало га је 1863. године за редовног члана. Основао је и задужбину која је носила његово име. Најзначајније д‌јело Милорада Медаковића је „Живот и обичаји Црногораца“ (1860). Остала његова д‌јела су: „О унији у Далмацији“ (1864), „Први србски устанак и нěгов жалостни свршетак“ (1893)…