МИТА ПЕТРОВИЋ – научник, просвјетни неимар и списатељ

Димитрије Мита Петровић рођен је бурне и револуционарним превирањима оптерећене 1848. године. Као истакнути просвјетни неимар, педагог и списатељ оставио је видног трага не само на српском, него и на хрватском просвјетном и педагошком плану. Био је отац академске сликарке Надежде Петровић и пјесника Растка Петровића.

Након што је завршио елементарну школу и „реалку“ у родном Панчеву, ниже разреде гимназије похађао је у Сремским Карловцима, а више у Винковцима. Затим је похађао наставу на више свеучилишта у Аустро-Угарској Монархији, те у Њемачкој завршио школовање из природне скупине научних предмета. Након такве опсежне и темељите изобразбе остварене на признатим европским училиштима, Мита је у Прагу положио и испит из математике и физике, чиме је стекао и право поучавања и предавања у средњим училиштима, односно звање средњошколског професора.

У септембру 1871. године, управо је у том својству добио и намјештење у сомборској Препарандији, гд‌је је све до своје преране смрти 1891. године предавао природну скупину наставних предмета и савјесно и квалитетно одгајао и оспособљавао генерације будућих учитеља.

Плодоносан научник и списатељ

Мита Петровић иако је више био оријентиран на подручје природних наука, већ као млад започео се бавити и књижевним стварањем. Тако да је и у тој домени, током свог кратког животног и д‌јелатног вијека остварио значајна постигнућа. Запажене прилоге у књижевним листовима и часописима објављивао је још као гимназијалац. А своју прву књигу, која је у руке читатељске публике дошла под насловом Девојачки цвет, објавио је непосредно након што је матурирао. И свакако треба рећи да га је за то д‌јело Матица српска наградила са двадесет дуката.

Након што је прихватио професуру у Сомборском учитељском училишту, још више се је посветио стручно-теоријском педагошком раду, а о чему свједоче многобројни приноси педагогијској теорији објављени у Школском листу, Неуе ungarische Schulzeitungu и гласилу хрватског педагошко-књижевног збора Напретку. Такође, је важно рећи да је упоредо објављивао и радове у чисто научним гласилима Глобусу и Дие Натуру.

Митине расправе и критике које је објављивао у Летопису Матице српске, Јавору, Српској зори, Вечерњачи и Стражилову, прискрбиле су си велику пажњу тадашњег читатељства. А не мању пажњу изазвали су и прилози из домене природних наука које је занимљиво представљао у Босанској вили, Женском свету, Тежаку…Мита Петровић се као предани „природњак“ бавио и самосталним експерименталним истраживањима у природним наукама. Њих је у највећем броју презентирао у Гласнику српског ученог друштва и Летопису. Многи од тих његових експеримената објављени су и на мађаском и њемачком језику. Такође, треба припоменути да је већину својих прилога из подручја природних наука и предмета, који су били разбацани по различитим гласилима, прикупио и објавио 1888. године у књизи под насловом Из природе-Сабрани списи.  

У том свом д‌јелу (213 страна) врло се стручно бавио питањима састава Земљине атмосфере и њеног утицаја на свеколики живот на нашем планету, такође говорио о води као увјету опстанка живог свијета, о обиљежјима Земљине унутрашњости, гравитацији, адхезији, кохезији, магнетизму и другим природним појавама. Уз то се позабавио и могућностима претварања бара у љековите топлице, проговорио и о преобразбама материје, а није заобишао нити питања људске душе.

На опоравак ишао у Хрватско приморје

Но, осим научних, стручних и књижевних радова, Мита је писао уџбенике и приручнике, међу којима се својом квалитетом посебно истичу Нове мере у Аустро-Угарској, Наука о геометријским облицима, Основи физике, Кућанство и Свиларство. Како је био слабог здравља, често је ишао на опоравак у Хрватско приморје. А тамо вријеме није проводио само у одмору и лијечењу, већ је о том хрватском историјском подручју и писао прилоге у Јавору. Касније је те прилоге сакупио и објавио под насловом Слике из Хрватског приморја – кажипут за путовање у приморје здравима и болеснима 1888. године у Новом Саду.

Између осталога је у тој врло занимљивој књизи, тражио да се Приморје бољим прометним везама повеже са хрватском унутрашњости како би и људи из тих крајева Хрватске могли доћи на лијечење и опоравак. Ту је нарочито нагласио важност изградње прометних веза са Ријеком и Кварнером. Уза све то Мита је дао и врло зоран приказ Ријеке, Опатије, Бакра и Бакарског заљева, Цриквенице, Сења, Краљевице, Брибира, Новог Винодолског, Цреса и других мјеста у Хрватском приморју.

Митин значајан обол развоју хрватске просвјете и школства

Мита је врло активно суд‌јеловао и на ширем просвјетном плану и тако дао значајан обол развоју хрватске просвјете и школства, а посебно њеног учитељства. А то посебно потврђује његово активно суд‌јеловање у раду Хрватског педагошко-књижевног збора на чијим је скупштинама и састанцима често расправљао о најбитнијим питањима везаним уз организацију одгојно-образовног процеса и његово осувремењивање и развој сукладан развоју европске педагогијске мисли.

О томе свједочи управо и расправа коју је 1882. године на десетој скупштини те кровне хрватске просвјетне удруге водио на тему „Положај учитеља према науковној основи садашње школе“. Ту је, између осталога нагласио како кључну улогу у школи има учитељ који ће својим педагошким и методичким умијећем грађу предвиђену наставним плановима и програмима „приближити“ ученицима и омогућити им њено свјесно и учинковито усвајање.

Управо због ове и сличних расправа Мита Петровић је проглашен и правим чланом Хрватског педагошко-књижевног збора и наравно, онда остао и упамћен у историји хрватског школства и педагогије.

И на крају можемо рећи везано за Митин књижевни рад да је био врло плодоносан списатељ, чије су књиге често биле и награђиване. Тако је, на примјер уз већ поменути Девојачки цвет, Матица српска његов рад Пијаћа вода наградила са педесет, а Земље у Бачкој са земљорадничкога гледишта са стотину дуката. Извор: Дијелови текста преузети су из књиге Иван Јуришић-Милан Матијевић-Горан Никић: Српске школе и истакнути српски учитељи у Хрватској до 1941. године, уредник Ћедомир Вишњић, Загреб: СКД „Просвјета“, 2005. Издано уз финанцијску помоћ Савјета за националне мањине Владе Републике Хрватске

Фото насловна:

Мита Петровић, извор: Преузета из књиге Иван Јуришић-Милан Матијевић-Горан Никић: Српске школе и истакнути српски учитељиу Хрватској до 1941. године, уредник Чедомир Вишњић, Загреб: СКД “Просвјета”, 2005.