Мојсије Балтић, народни посланик, поджупан

Родио се у породици крајишког официра у Глини 19. фебруара 1804. године. Ту завршава основну школу, а од 1820. у Грацу учи гимназију, наставља студије филозофије и права.

На студију је био организатор и вођа српских и хрватских студената, а из тог времена потиче његово познанство с Гајем ког је научио српски језик и ћириличко писмо. По завршетку студија 1835. враћа се у Петрињу где постаје штапски ађутант Друге банске пуковније где шири препородне идеје илиризма, залаже се за оснивање Музичког завода 1841. године, Читаонице 1842. и привредних друштава. Члан је Хрватско-славонског господарског друштва од 1842, а исте године учествује и на Црквено народном сабору у Сремским Карловцима. За револуционарне 1848. постаје управни чиновник код Банског вијећа, владе и намесништва, уствари члан Јелачићеве Владе у којој као стручњак посебно партиципира у раду саборског одбора за крајишка питања. Као посланик у Сабору посебно се ангажовао око изградње пруге Карловац-Ријека, Сисачког моста, као и око осталих привредних и финасијских питања. Поджупан пакрачки постаје 1850, а почасни грађанин Крижеваца 1857. године.

Заједно са Богославом Шулеком био је један од покретача часописа Позор (1860), коме помаже око увођења народних речи и израза у званичне речнике. Оснивач је Ратарске школе у Крижевцима 1862, Господарско шумарског училишта, сарадник Народних новина и Господарског листа у којем је дао посебно запажене прилоге о виноградарству. Био је и члан одбора ЈАЗУ приликом састављања терминолошког речника. Умро је у Загребу 31. октобра 1879. године.

%d blogeri kao ovaj: