НИКОЛА БОРОЈЕВИЋ – пјесник

Прије тачно 227 година у Оточцу је рођен Никола Боројевић. Био је српски пјесник и граничарски официр, служио у Личкој граничарској пуковнији. У српској и хрватској периодици сарађује од 1838. године до краја 60-тих. Испрва повезан са илирцима, дjелује као српски књижевник југословенске оријентације. Писао је патриотске, љубавне и дидактично-моралистичне пјесме. Међу њима има оних високе артистичности, са развијеним осјећањем за облик, стих, звук и језик, у преплету европских утицаја и домаћих традиција. Прву пјесму написао је на немачком језику 1819. године у Бечу, а на српском, поводом смрти мајке 1830. године. Такође, је преводио са чешкога, а писао је и чланке и полемике. Његова Целокупна дела објавила је САНУ.

Никола Боројевић основну школу похађао је у Оточцу, реалку у Ријеци и Љубљани (1808 – 1812). Како је потекао из трговачке породице, неко се вријеме бавио трговином у Оточцу, потом одлази 1819. године у Беч. Ту учи рударску економију, политехнику, физику и ботанику и пише прве стихове на немачком језику. Служио је и у Личкој граничарској пуковнији у Зрмањи, Госпићу, Гомирју, Огулину и Србу.

Био је члан Друштва српске словесности, Господарског друштва у Загребу и Народне читаонице у Ријеци. Боројевић који пише патриотске, љубавне и дидактично-моралистичне пјесме, прву на материњем језику, Позив, објавио је у Магазину за художество, књижество и моду, 1838. А већ идуће године јавља се у  Гајевој Даници илирској са пјесмама у илирском духу под псеудонимом „Илир из Лике“, да би се 1840. године одрекао илирства пјесмом Сванутак. Од тада се заузима за ћирилицу и славеносрпски језик. Најпознатије пјесме су му: Молитва Св. Сави, Молитва Св. Николи, Блаженој сјени Станка Враза

Боројевић је, такође популарисао и Вукове књиге пјесама, и скупљао претплату за Драгољуб, Зимзелен и Летопис Матице српске. А водио је и преписку са Љ. Гајем и С. Вразом, те за позоршне потребе преводио са чешког. Пјесмама, чланцима и полемикама сарађивао је у многим публикацијама: Србска новина, Даница илирска, Летопис Матице српске, Сербскиј народниј лист, Пештанско будимскиј скоротеча (1842), Подунавка (1843, 1856), Драгољуб (1845, 1846), Зимзелен (1847, 1848), Невен (1852, 1854, 1855), Годишњак (1855, 1860), Сербскиј дневник (1859), Гласоноша (1862), Даница (1864-66, 1868, 1869), Матица (1868, 1869) и други.

Боројевић је пјесмама заступан у више читанки и антологија српске поезије. А у Рукописном одељењу Матице српске у Новом Саду чувају се три мање збирке Боројевићевих пјесама као и једна збирка пјесничких концепата. Свакако треба истаћи да је Боројевић био запажен пјесник предбранковске епохе. Једно од његових важнијих дjела је: Добродошлица светлому бану Јосипу барону Јелачићу Бужинскому, на сретни повратак из Беча 1850, Загреб (1850). 

Никола Боројевић упокојио се 23. фебруара 1872. и почива на гробљу у Карловцу.

%d blogeri kao ovaj: