Павле Соларић, лингвиста, просветитељ, песник, географ

Рођен је у свештеничкој породици у месту Велика Писаница код Бјеловара. Гимназију је похађао у Загребу и Сремским Карловцима. Студије започете у Загребу завршио је 1803. године. По завршетку студија одлази у Италију где се посветио писању и научном раду. Из родне Велике Писанице наручио је 1818. године чувени Вуков Српски рјечник. Соларић је песник, преводилац, реформатор српског језика и правописа, филолог… Сачинио је једну о првих српских библиографија. 

Кроз живот и рад успешно се бавио превођењем са француског, немачког и италијанског. Залагао се за световно образовање Срба и уз Доситеја Обрадовића и Атанасија Стојковића сматра се највећим просветитељем свога доба. Био је цењен од стране својих савремених славних пријатеља Доситеја Обрадовића, Саве Мркаља, Лукијана Мушицког, Вука Караџића…

Године 1804. је написао „Ново гражданско земљописаније,“ прву географију на српском језику која је имала велики одјек у ондашњем српском друштву и култури. Због негативне критике његове поезије од стране  Јована Скерлића, Павле Соларић бива заборављен и непознат широј читалачкој публици све до краја двадесетог века када његове песме бивају објављене у књизи коју је приредио Здравко Крстановић. Поново интересовање за Соларићеву поезију је покренуо Милорад Павић сврставши је у предромантизам. Написао је књиге Улогума человјеческога (1809), Златна књижица (1813) и Римљаниславенствовашчи (1818). У архиви САНУ налази се оставштина Павла Соларића.

Након његове смрти остало је много рукописа у којима се бавио српском граматиком, почецима словенства, човеком, математиком и Америком. Умро је на Богојављање 1821. године у Венецији у великом сиромаштву.

%d blogeri kao ovaj: