ПАЈА РАДОСАВЉЕВИЋ – педагог, психолог, антрополог, научник

У Обрежу у југоисточном Срему 19. јануара 1879. године родио се др. Павле Паја Радосављевић који је дао значајан допринос не само европској и свјетској, него и хрватској педагогијској, психологијској науци и антропологији. Био је српски професор психологије и педагогије, реформатор америчког школства. Један од утемељитеља експерименталне психологије и шеф катедре на Њујоршком универзитету. А био је и близак пријатељ Николе Тесле. Написао је тринаест књига, има 859 објављених радова и 133 необјављена рада у периоду од 1899 – 1947. године. Једна од његових најзанимљивијих књига је „Ко су Словени, допринос психологији расе“ из 1919. године. А ту су онда и друга његова значајна д‌јела: Увод у експерименталну психологију, I-II (1908-1909), Психологија за учитеље свију школа (1908), Нацрт опће педагогије за учитеље (1910), Увод у експерименталну педагогију, I-II (1910-1912), Pedagogical Antropology ин УСА (1917), те Позитивистичка педагогија Огиста Конта (1920).

Образовање и д‌јеловање

По завршеној елементарној школи у родном мјесту Паја се уписао у Државну велику реалку у Земуну коју је завршио школске 1893/94. године. Након тога се трагом очеве жеље, те жеље бившег му учитеља уписао у први разред Српске православне учитељске школе у Сомбору. Но, због незнања мађарског језика прелази у Српско-православну учитељску школу у Пакрацу. Ту је са одличним успјехом доготовио други и трећи разред, да би се у четврти, школске 1897/98. уписао у престижну Краљевску државну учитељску школу у Осијеку гђе је и дипломирао у јуну 1898. године. Тада је стекао и звање привременог учитеља у нижим пучким школама.

Након што је са одличним успјехом положио учитељску матуру, Паја се кратко одмарао у родном Обрежу, а онда неко вријеме путовао Славонијом, Хрватском, Далмацијом, Црном Гором, Босном и Мачвом у циљу упознавања тамошњих људи и обичаја. Године 1899. одлази у Беч на даље школовање у тамошњи веома познати Педагогиум, гд‌је је похађао „Течај за основне школе“. Ту је он своје знање увелике проширио и продубио, али истодобно није успио и побољшати свој статус, јер Педагогиум није давао редовито високо образовање.

Стога је Паја школске 1899/1900. године одлучио наставити школовање из педагогијских и филозофских наука на Свеучилишту у Јени, гђе је слушао чувеног педагога Реина, психолога Циена, филозофа Еуцкена и Хекела. Но, у Јени остаје само једну школску годину, јер је већ наредне добио мјесто у Српској православној основној школи у Мостару. Иако је своју захтјевну учитељску задаћу обављао врло савјесно и стручно, његов крајњи циљ није био учитељски позив, него стјецање материјалних средстава за настављање свеучилишне изобразбе.

И док је Паја боравио у Мостару успио се ту и оженити поприлично имућном Љубицом Круљ. Њен отац му је онда и намакнуо средства која су му недостајала за наставак студија. Управо тада је донио одлуку да се невраћа у Јену, већ да даљњу изобразбу настави на Свеучилишту у Цириху. Наиме, Радосављевић је одлучио напустити студиј у Јени, јер је спознао како нове педагогијске и психологијске спознаје руше саме темеље тада још владајуће Хербартове педагогије.

Постаје доктор филозофије

Упоредно са учењем и слушањем предавања на свеучилишту, Паја је предано радио и на својој докторској дисертацији. Докторат из експерименталне психологије обранио је тако у Цириху 1904. године код чувеног професора Ернеста Мојмана, оснивача експерименталне психологије. Тема докторске дисертације му је била Напредовање заборављања с временом. Стекао је докторат из филозофије.  

Неколико година је радио као учитељ и у селу Ашањи. Но, још прије промоције у доктора наука Радосављевић је отишао у Сомбор, гд‌је је од новембра 1904. године прихватио професуру у тамошњој учитељској школи. Управо тамо је примио и увјерење о положеном докторату, те попратно писмо декана др. Мојмана у којему му он, одајући признање пише:

„Многоштовани господине,

журим се да Вам пошаљем тражено увјерење, а у исти мах изјављујем Вам поновно своју радост што сте сурађивали са мном заједно у мом лабораторију. Надам се да ћу још често чути о Вашој даљњој д‌јелатности. Можете рачунати да ћу свагда измјењивати са Вама мисли по предмету Ваших планова и пручавања. Стојим Вам свагда на услузи уколико буде да Вам послужим својим савјетима.“

Дакле, и ове ријечи великог научника и педагога зорно предочују са каквим је великим научним квалитетама и капацитетима располагао др. Паја Радосављевић. Свакако, треба рећи да је он, обзиром да није желио прекинути везе са свеучилиштем, у зимском семестру 1904/5. уписао и прву годину Правног факултета Свеучилишта у Цириху, а наставио је учити француски и енглески, јер је желио слушати психологију у Паризу, као и посјетити Педагошко-антрополошки факултет у Њујорку. Иначе, говорио је још њемачки и руски језик, а служио се италијанским, мађарским, чешким и шпанским.

Одлазак у Америку

На позив декана Њујоршког универзитета, доктора Томаса Балијата, 29. јуна 1905. године  одлази у Америку. По доласку у Сједињене Америчке Државе док још није почео да ради на факултету на молбу начелника духовне мисије Себастијана Дабовића, одлази у Чикаго да помогне да се сагради црква и оснује црквена општина. Материјалну и моралну помоћ тада тражи од Николе Тесле и Михајла Пупина. Уз њихову помоћ црква Светог Луке у Чикагу биће успјешно завршена, а Паја се враћа натраг у Њујорк на факултет. На тај начин се Радосављевић упознао са Николом Теслом и остао његов доживотни пријатељ.

У САД-у школске 1905/6. године  уписао се као редован слушалац на Педагошки факултет свеучилишта у Њујорку, гд‌је је одмах у тамошњи психолошко-педагошки лабораториј пренио све своје инструменте, наставна средства и помагала која је у циљу даљњег проучавања експерименталне педагогије и психологије био понио са собом из домовине. Но, како се до добивања стипендије морао сам уздржавати, једно је вријеме радио као најамни радник, новинар и свештеник.

Академска каријера и научно-истраживачки рад

Након што је добио стипендију паја је у непуне двије године доготовио магистериј, написао и обранио докторску дисертацију под насловом Утицаји садржине ријечи на примарно памћење и  18. маја 1908. године положио докторски испит из педагогијских наука, те стекао звање доктора педагогије.

А након што је стекао докторат педагогије, одлучио је на кратко посјетити „стари крај“, па је онда том пригодом обишао Загреб, Мостар, Београд, Сарајево и родни Обреж. Тада је одржао и неколико предавања. Тако је у Загребу на свечаној сједници Хрватско педагошко-књижевног збора, у Савезу хрватских учитељских друштава, а и у Београду говорио на тему „Нови васпитни идеали у светлости науке“, у Мостару на тему „Детињи капитал“ и „О аутономији педагошких наука“.

Годину дана радио је као асистент психологије на Станфорд универзитету у Калифорнији и упоредо студирао медицину на тамошњем Медицинском факултету. Но, Паја у Калифорнији није остао дуго јер га је Педагошки фаскултет у Њујорку већ након годину дана позвао да преузме мјесто доцента на катедри за експерименталну педагогију. Добивши мјесто доцента рјешио је и своје егзистенцијалне проблеме, па се могао посветити науци и одгојно-образовном раду са студентима. Убрзо је објавио и своја предавања „Експериментална педагогија“, „Наука о д‌јетету“, „Антрополошка студија школске ђеце“, „Експериментална дидактика“ и „Семинар из експерименталне педагогије“.

По ријечима Алеша Хрдличке, водитеља Од‌јела за физичку антропологију при Народном музеју САД-а, тада је Паја Радосављевић постављен и за водитеља новоутемељеног Од‌јела за педагошку антропологију при Педагошком и Вишем филозофском факултету Свеучилишта у Њујорку. Управо, захваљујући свом преданом раду и великим постигнућима у домени експерименталне педагогије у којој је на америчким просторима остварио већ тада велики научни ауторитет, он је 1913. године промакнут у изванредног, а 1915. и у редовног професора педагошког факултета. Паја је тако већ у доби са тридесет и шест година постигао највише свеучилишно звање. Пензионисан је 1. септембра 1945. године.

Професор Радосављевић написао је преко хиљаду радова што монографија, а што уђбеника и чланака објављених на српском, енглеском, њемачком, руском и другим језицима. Одржавао је и сталне везе са нашим просвјетним установама и научницима свијета њемачким, индијским, енглеским, руским, кинеским и чешким. Био је такође и члан многих исељеничких организација и заузимао значајну позицију у њима.

Почасти за др. Пају Радосављевића

Одликован је Орденом Светог Саве трећег степена 1921. године и 1938. Орденом Светог Саве другог степена. Педагошки факултет Њујоршког универзитета имао је и свој часопис Рхо Јоурнал, Пи Ламба Theta који је свој новемарски број 1934. године посветио Паји Радосављевићу у знак поштовања и то са посветом:

„У знак признања његове заносне оданости школи и његова водства које надахњује, његове истинске учености и признатих успеха, његове скромности, искрености и пријатељске љубазности, осмо издање Рхо журнала Пи Ламба Theta  посвећује се Павлу Радосављевићу“.

На згради ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ у Обрежу 2017. године постављена је спомен плоча у част др. Радосављевићу. Упокојио се 9. априла 1958. године у Петербургу на Флориди, готово сасвим заборављен од своје уже и шире домовне, посебно од стране њених научних кругова.

Извор: Дијелови текста преузети су из књиге Иван Јуришић-Милан Матијевић-Горан Никић: Српске школе и истакнути српски учитељи у Хрватској до 1941. године, уредник Чедомир Вишњић, Загреб: СКД „Просвјета“, 2005. Издано уз финанцијску помоћ Савјета за националне мањине Владе Републике Хрватске

 Фото насловна:

Паја Радсављевић, извор: Преузета из књиге Иван Јуришић-Милан Матијевић-Горан Никић: Српске школе и истакнути српски учитељи у Хрватској до 1941. године, уредник Чедомир Вишњић, Загреб: СКД “Просвјета”, 2005.