Српско учитељско училиште основанo 1871/72. у Пакрацу

У Славонији се, управо Пакрац може означити као расадиште српског школства и просвјете јер у њему је још школске године 1871/72. основано српско учитељско училиште. Иначе, за развој српских елементарних школа у Хрватској посебно је значајна 1872. година када су одобрене уредбе по којима је међу иним установљено обвезатно основно образовање за сву српску д‌јецу од шест до дванаест, односно до петнаест година старости.  

Но, одмах треба рећи да у овом периоду није дошло до повећања броја српских народних основних школа, јер Школски закон од 14. октобра 1874. године није погодовао њихову развоју, па је тада њихов број на подручју Краљевина Хрватске и Славоније смањен од двадесетједне на девет. Додуше, Школски закон од 1888. године унеколико је поправио то стање, јер је тада и ћирилица добила јавност упорабе у пучким школама у Хрватској. 

Пред сам Први свјетски рат постојале су тако српске аутономне елементарне школе у Костајници, Карловцу, Петрињи, Новој Градишки, Јасеновцу, Пакрацу, Бијелом Брду, Даљу, Загребу, Винковцима, Борову, Осијеку и другим мјестима диљем Хрватске. Након Првог свјетског рата српске школе поступно губе своју аутономију и национални карактер и уклапају се у заједничку школску мрежу у новоуспостављеној јужнославенској државној заједници.

Но, вратимо ли се горе споменутом српском учитељском училишту основаном у Пакрацу 1871/72. године, такође треба рећи да су у његов наставни план и програм ушли сљедећи предмети:

▪  Наука хришћанска 

▪  Педагогијске науке/педагогика са историјом педагогике, логика и психологија,  наука о човјеку – антропологија, методика са практичним вјежбањем/

▪  Старославенски језик и српски језик са историјом српске књижевности

▪   Њемачки језик

▪  Математичке науке/аритметика, геометрија и алгебра/

▪  Земљопис математички, физички и политички са особитим обзиром на отачаство 

▪  Историја свијета, отачаственица са историјом српскога народа

▪  Наука о земаљском Уставу

▪  Природне науке/зологија, ботаника, минералогија, физика и хемија/

▪  Основи народне привреде/политичка економија/

▪  Наука о држању куће

▪  Наука о њези болесника

▪  Теорија музике са хармоничним појањем и пјевањем

▪  Цртање геометријско слободном руком

▪  Краснопис

▪  Гимнастика и војничко вјежбање

▪  Ручни женски радови

У овој школи школска година је трајала од 1. септембра до 30. јуна, а школски празници су током те године били: за Божић четири дана, за Ускрс десет, а за Духове три дана. Уз то је нед‌јељом и другим благданима, такође био нерадни дан. Сама настава је у Училишту била организирана у пријеподневном и послијеподневном турнусу.

У пакрачком српском учитељском училишту су на крају школовања били организирани и завршни испити након којих је слиједило једногодишње или двогодишње приправничко учитељевање. А након тог приправничког стажа полагао се испит из учитељског практичног умијећа по прописима Главне управе и пред испитном комисијом. Тек након овог испита Управа српских народних школа је полазницима пакрачке учитељске школе дод‌јељивала учитељску диплому. 

Такође, треба рећи да су у пакрачкој учитељској школи након њезина оснивања радила три редовна професора, један катехета и једна учитељица која је ученике подучавала у ручном раду. Оквирна плаћа тих професора је била 800 форинти годишње, те 10% тог износа на рачун станарине. Та плаћа је након пет година рада у Училишту повећана за сто форинти. Било је, такође предвиђено да након тридесет година службовања   професори те школе могу остварити пензију у износу остварене плаће, с тим да је катехета имао право на 400, а равнатељ школе на 100 форинти додатка. Међутим, на жалост овај пропис није вриједио и за учитељице које су водиле обуку из женских радова/ручног рада/ које су могле остварити максимална примања од 300-500 форинти годишње. Сам управитељ пакрачког учитељског училишта биран је од стране Главне управе српских народних школа на мандат у трајању три године, и биран је из редова редовних учитеља.

Посебно треба нагласити и то да је за сиромашније полазнике пакрачке српске учитељске школе била одобрена и стипендија у износу од 80 форинти. Но, унаточ тому што је отворена на темељу Уредбе за српско-народне школе од 17. јула 1872. године, пакрачка учитељска школа још 1899. године није била стекла право јавности иако је врло успјешно радила, а о чему, међу осталим, свједочи и Стеван Поповић изријеком: „Колико је мени познато, у тим школама/ уз пакрачку спомиње и карловачку/ обука се наставља по наставној основи, која се не разликује много од осталих учитељских школа у земљи…Ја држим да би било у интересу земље, када би се тим школама које васпитају учизеље и учитељице у Пакрацу и Карловцу подијелило право јавности.“ 

Овај Поповићев изријек подупире и податак да се пакрачка препарандија још 1900. године углавном издржавала приходима из српске закладе и фондова. Иначе, она је до свог привременог затварања проузроченог руско-турским ратом 1894. године била мјешовита, а затим само мушка, да би се на крају изједначила са осталим школама у Аустро-Угарској Монархији. Такође, је једно вријеме била двогодишња, с тим да је за полазнике сa четверогодишњом завршеном основном школом постојала и приправна година. 

 Да је Пакрац, заиста био једно од средишта српског школства у Славонији свједочи и чињеница да је у њему 1910. године основана и српска аутономна вјежбаоница која је имала значајну улогу у изобразби српског учитељског подмлатка. 

Извор: Дијелови текста преузети су из књиге Иван Јуришић-Милан Матијевић-Горан Никић: Српске школе и истакнути српски учитељи у Хрватској до 1941. године, Загреб: Српско културно друштво „Просвјета“; уредник Чедомир Вишњић, 2005.  

У Просвјетиној Централној библиотеци – Средишњој књижници Срба у РХ спремна за посудбу је књига Иван Јуришић-Милан Матијевић-Горан Никић: Српске школе и истакнути српски учитељи у Хрватској до 1941. године, Загреб: Српско културно друштво „Просвјета“; уредник Чедомир Вишњић, 2005.