Počela Ljetna škola „Sava Mrkalj“
14. 7. 2025.
Рођен је око 1760. године у Осијеку. А у периоду од само неколико година објавио је 151 књигу. Већина их је било црквеног карактера, а нешто мање је било школских уџбеника и приручника и тек мали број књига из лепе књижевности. Такође, је важно истаћи да је у Бечу 1792. године купио штампарију од Јозефа Курцбека са целим инвентаром за 25000 форинти и ту покренуо новине Славеносербскија вједомости. Први је број штампан старословенским словима, а остали новом азбуком. Лист је од јануара 1793. године редовно излазио два пута недељно до децембра 1794. године када је због малог броја претплатника угашен.
Новаковићева штампарија издала је више књига, међу којима дела Доситеја Обрадовића и Јована Рајића. А 1794. године Новаковић је превео и издао књигу С. Клајна Расужденије о послах восточнија церкви. Сама штампарија је 1796. године продата мађарској универзитетској штампарији и пренета у Будим. Тамо ће се све до тридесетих година 19. века штампати највећи број српских књига.
Иначе, Стефан Новаковић је у Пешти завршио Академију (филозофију, грађанско и природно право). А добро је знао латински и немачки језик. Митрополит Мојсеј Путник именовао га је за другог секретара Конзисторије, а 1785. године у звање „народног секретара“ то јест секретара Карловачке митрополије. Као инспектор митрополитског властелства у Даљу помиње се од 1788. године до почетка 1790.
Био је у служби Угарске дворске канцеларије у Бечу на Темишварском сабору 1790. године и о његовом раду објављивао чланке у Бечким новинама. Пред сам почетак Сабора анонимно је објавио и књигу Dissertatio бревис (…) де генте Сербица, у којој је изнео заслуге Срба и њихово право на националне и верске слободе у Угарској.
Но, вратимо се на сам рад штампарије коју је Новаковић купио од Курцбека, а који му се након тога обавезао да ће му помагати у послу својим стручним саветима. Упркос томе у току њеног рада веома брзо су искрсле многобројне потешкоће, углавном материјалне природе које Новаковић није био у стању да реши. Тако су га велики трошкови штампарије натерали да након непуне две године рада од митрополита Стратимировића потражи позајмицу коју на крају није ни добио.
Колико је због свега Новаковић био разочаран, види се и по томе што га није ободрио ни захтев буковинског епископа Данила Влаховића, који је захтевао да се у његовој штампарији одштампа знатан број црквених и школских књига за потребе Буковинске епархије. Ипак, штампарија је још увек радила и одштампала приличан број књижевних дела која улазе у домен онога што је најбоље у том периоду што се тиче наше нове књижевности.
Иначе, у својој штампарији Новаковић је штампао између осталога око седамдест српских и дванаест румуњских књига. Најзначајније издање била је, свакако Историја Јована Рајића у четири тома (I-III/1794, IV/1795). Објавио је и књижарски каталог 1793. године и неколико посебних огласа за књиге. Такође, је намеравао да објави и Библију. Штампао је и свој превод са латинског Расужденија о постах Самуела Miky Клајна (1794.)
Због великих трошкова покушао је да организује штампарију као акционарско друштво, али није сакупио довољан капитал, па је штампарију, залихе књига и привилегију 1795. године продао Универзитетској штапарији у Будиму. Срби тако остају без штампарије и без листа, а требало је да прође седамнаест година, па да се јави нови српски лист.
Након продаје штампарије Новаковић се вратио у Осијек. Такође, треба рећи да је био председник Бачке и Вировитичке жупаније. Статус грађанина Осијека имао је од 1809. године, а већ 1811. године молио је да га врховни школски инспектор Урош Несторовић препоручи за неку службу. Превео је са немачког Руководство к домостроитељству за мужески и женски пол (Будим 1809).
Иначе, Стефан Новаковић се у Осијеку 1787. године оженио Катом, ћерком трговца Алексе Којића, а од четири сина и две кћери, надживела га је само кћерка Ана. Новаковић се упокојио 21. маја 1823. године, такође у Осијеку.
Фото насловна:
Италијанска граматика, издање Стефана Новаковића из 1794, део колекције Адлигата
Izvor: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Italian_grammar_published_by_Stefan_Novakovic.jpg Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International license.
