ЈОВАНКА СТОЈКОВИЋ – пијанисткиња

Била је ученица славног мађарског композитора Франца Листа који се посветио Јованки јер је у њој видео виртуоза. Назвао ју је најбољом пијанисткињом 19. века. Наиме, Лист је био познат по искреном, оштром и беспоговорном ставу према ученицима. А у то доба, после Шопенове смрти 1849. године, Франц Лист важио је за највећег живог пијанисту и водећег представника европског романтизма. И тако је Јованка прва професионална пијанисткиња српског порекла наступала у градовима широм Европе, од Београда преко Рима и Париза до Москве. На својим концертима изводила је нека од најпознатијих дела европске клавирске музике, али и композиције које је сама компоновала.

Јованка Стојковић рођена је 1852. године у Темишвару, данас румунском граду, у дому племића Петра Стојковића и његове жене, Јоане Бухлер, римокатолкиње која је потицала из трговачке породице. Као што се зна, Јованка је била ученица Српске реалне гимназије Темишвар коју су похађали бројни знаменити Срби, међу којима и Милош Црњански.

Иначе, Јованка је била веома музикална и заволела је клавир. Њени први наставници музике, очарани њеним даром, убедили су Joany и Петра да ју пошаљу у Праг и Беч да би учила од најбољих пијаниста. Наравно, и тамо је блистала, а затим је отпутовала у Париз и ушла као најдаровитија у класу Франца Листа.

Међутим, Јованкин живот ван сцене остао је тајновит. Оно што знамо по другом презимену Јовановић, је да се у неком тренутку и удала. У време када је живела и радила, фотографија је тек била у повоју, а кинематографија је зачета тек три године након њене смрти, тако да су сећања на прву српску пијанисткињу сведена само на утиске оних који су имали срећу да је слушају какао свира. И као што је Бранко Радићевић певао Мини Караџић: „Кад си звезда, селе моја, да си међу звездицама“, Јованка је дотакла сазвежђа музике.

Колико је зрачила појавом и музицирањем, говори и текст  новинара, те најутјецајнијег и најплоднијег хрватског писца 19. века Аугуста Шеное из Народних новина 1872. године о томе да је тридесет пута позивана на бис од српске публике на једном од наступа. „Гђица Стојковићева се и није отуђила својему народу: а то и чином посвједочи, изведши у сваком од својих концерата по једну композицију чувенога народнога складатеља Корнелија Станковића… Овај њен потез, да свира домаће композиције, утолико је похвалнији, што она, пошто је дотле живела и концертирала у иностранству, није имала прилике да се упозна са домаћим композицијама.“

И Змај и Лаза Костић су Јованку уздизали до звезда. А песник Јован Суботић јој се обраћао као сунцу: „Иди сестро, сијај и другима!… Француске новине су је, такође спомињале с дивљењем називајући је „бриљантном словенском пијанисткињом“. Бавила се и оперским певањем, те је као соло певачица, тумачила арије из Хендлових и Глукових опера, док су под њеним прстима оживела дела Листа, Доницетија, Гуноа, Шуберта, Моцарта, Менеделсона, Вагнера, Станковића, али и композиције које је сама писала. На жалост, ни једна њена ауторска композиција није сачувана.

Једну своју песму посветила је и краљици Наталији, као „покровитељки и заштитници уметности“, захваљујући којој је неколико година радила као професорка музике у Београду. Иако се данас о лику и делу пијанисткиње која је живела свега четрдесет година, мало тога зна, ипак донекле се чува сећање на њу. Тако је, на пример о значају музичког стваралаштва Јованке Стојковић писала Стана Ђурић Клајн, пионирка српске музикологије. Док је Александар Басић објавио студију под насловом „Српска пијанисткиња Јованка Стојковић“ која је била посвећена, управо лику и делу ове вишеструке уметнице. 

У Паризу је провела последње године живота, где је једно време држала и концерте. У граду на Сени је и преминула 14. марта 1892. године.

Извор: Делови текста преузети су из књиге Ивана Б. Спасовић:Биле су прве:Биографије одважних Српкиња, Чачак: Пчелица изаваштво, 2022.

Фото насловна: 

Јованка Стојковић, извор: Преузета из књиге Ивана Б. Спасовић: Биле су прве: Биографије одважних Српкиња, Чачак: Пчелица издаваштво, 2022.