100. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА АРСЕНА ДИКЛИЋА – књижевника, новинара, филмског и телевизијског сценаристе
На данашњи дан тачно прије сто година, рођен је у Старом Селу крај Оточца Арсен Диклић који се својим књижевним стваралаштвом сврстао у ред наших значајних писаца за дjецу и омладину. Аутор је око двадесетак књига (романа, приповједака, пјесама) за дjецу. А на добар пријем наишли су, управо његови романи са ратном тематиком, Салаш у малом риту и Не окрећи се, сине, који се сврставају у најбоље романе за младе. Био је и један од ријетких професионалних сценариста југославенске кинематографије, такође посебно заинтересиран за ратне теме. Као дугогодишњи новинар и уредник листова за дjецу, први сценариј пише за филм Бранка Бауера Милиони на отоку 1955. године, по којем је онда 1959. написао и дjечји роман „Плава ајкула“.
Арсен је основно образовање стекао (до 1933.) у Оточцу, а гимназијско у Оточцу, Бихаћу, Госпићу, Осијеку и Сарајеву. Године 1941. матурирао је у Сарајеву. Историју умјетности студирао је у Београду. Учествовао је и у НОБ-у од 1943. године, борећи се углавном по Војводини. У Среском комитету КПЈ у Јаши Томићу радио је 1945. године. И од тада се све више укључивао у културну дjелатност и стасао у познатог писца и сценаристу.
Но, као дијете, Арсен Диклић је најприје заволео ријеку Гацку на којој је имао и свој скривени чамац, а кад је одрастао, најљепше дане провео је на Дунаву и Сави. А из те љубави и снова на ријекама поникле су многе његове приче и пјесме. Једна од најљепших је, свакако поема Плави кит, узбудљива приповијест о морнару свађалици и великом, плавом киту.
Од 1946. године Диклић је уређивао часопис за дjецу Пионир, био новинар у листовима за дjецу, уредник дjечје стране у Борби. Такође, је један од агилнијих покретача и уредник дjечјег листа Змај (од 1954.). Иначе, књижевним радом професионално се бавио од 1953. године. А као књижевник појавио се 1944. пјесмом у Гласу омладине. Касније је објавио неколико књига пјесама, прича, романа и једну драму. Објавио је и више књига у раздобљу од 1947. до 1990. године. Писац је и бројних предговора и поговора разним издањима код нас, а сарађивао је и у више листова и часописа.
Арсен Диклић написао је и више сценарија за филмове и телевизијске серије: Милиони на отоку, Не окрећи се, сине, Само људи, Дилижанса снова, Радопоље, Марш на Дрину, Ужичка Република, Велики транспорт, Салаш у Малом Риту и друге. Диклић и Бауер највише су успјеха имали са филмом Не окрећи се, сине, за који су заједно написали сценариј по Бауеровој идеји. Иако изврсна – мелодрама Само људи, не пролази баш добро.
Диклић једину Златну арену за сценариј добива за поратну драму Столета Јанковића Радопоље (1963.). Са Жиком Митровићем, најплодоноснијим режисером југославенске кинематографије, који је до 1986. режирао укупно двадесет играних филмова, ради на филмовима Марш на Дрину и Ужичка република. А важна му је била и сарадња у западноњемачкој копродукцији Мушки излет (1964.) угледног Стаудтеа. Диклић је радио и са Богданом Јовановићем, такође честим Бауеровим сценаристом, са којим пише сценариј за запажену гастарбајтерску драму Милутина Косовца Сунце туђег неба (1968.). Затим се поново налази са Бауером на изврсној телевизијској екранизацији његовог романа Салаш у Малом Риту. Ријеч је о хваљеној и врло популарној серији из које су настала два филма.
И на крају важно је казати да је Арсен Диклић добитник значајних признања и награда: Награде Владе НР Србије за дjечју књижевност (1948); Дjeчје књиге за роман Салаш у Малом Риту (1953); Златне Пулске арене за сценарио Радопоље (1963); Октобарске награде за сценарио филма Марш на Дрину (1964) и друге.
Диклић је преминуо 4. јула 1995. године у Београду. По властитој жељи након смрти кремиран је у присуству само најуже родбине и пријатеља.
Извор: Дијелови текста (доље) преузети су из Арсен Диклић: Плави кит, Београд: Креативни центар, 2020.
Фото насловна:
Арсен Диклић, извор: Преузета из Арсен Диклић: Плави кит, Београд: Креативни центар, 2020.
