180. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА КАТАРИНЕ МИЛОВУК – просветне раднице и активистице за женска права

На данашњи дан тачно пре 180 година рођена је у Новом Саду Катарина Миловук, девојачког презимена Ђорђевић. Као једна од ретких образованих жена свог времена у Србији била је једна од оснивачица „Београдског женског друштва“ и  оснивачица „Женског музичког друштва“. Такође, била је и управница и предавач на Вишој женској школи у Београду, те учествовала у организовању и раду Више српске женске школе у Солуну. Покренула је часопис Домаћица и једно време била уредница тог најстаријег српског женског часописа. Бавила се и хуманитарним радом и била боркиња за женска права, те прокрчила пут женама до биралишта. Написала је неколико уђбеника и превода књижевних дела.

Катарина је била још девојчица када се заинатила да ће се њен глас далеко чути. У деветнаестој години (1863) је тако постала управница тек основане Више женске школе у Београду, а у свакој наредној деценији живота отварала је нова поглавља у еманципацији припадница женског пола. Једна је од оснивачица „Кола српских сестара“, а била је прва дама која је у Србији 1897. године  тражила да је упишу у бирачки списак. Инсистирала је да жене коначно добију право гласа. Жене, наравно тог тренутка нису стигле до биралишта, али је Катаринина мисија била увертира у освајању важног права.

Иначе, међу ученицама Катарине Миловук биле су многе познате Српкиње, између осталих и Драга Љочић, Драга Машин, Милка Гргурова, Надежда Петровић, Мага Магазиновић, Станка Ђ. Глишић, сјајна преводитељица и сестра много познатијег писца, Милована Глишића. Катарина Миловук рођена као Екатерина Ђорђевић вођена идејом да само писмене жене рађају писмену децу, засукала је рукаве и кренула у борбу за светлију будућност припадница лепшег пола.

Катаринин отац Јован Ђорђевић био је официр, а породица се рано са новосадске адресе преселила на београдску, јер је отац постављен за команданта одбране града. Катарина се школовала у царској Русији, у Николајеву завршила гимназију, а педагошки државни испит положила на Универзитету у Одеси. По завршеним студијима 1863. године вратила се у Србију где је њен отац већ добио службу. Катарина је знала руски, француски, немачки и енглески језик и била музички образована, свирала је клавир.

Залагала се за увођење педагогије и методике, као и за изучавање језика у школама. Била је ауторка уђбеника који су коришћени приликом извођења наставе педагогије и методике. На њено инсистирање оформљен је и школски хор. Преводила је са руског, француског, немачког и енглеског језика. Била је и члан управе Друштва за потпомагање и васпитање сиромашне и напуштене деце, те добротворка Музичког друштва „Станковић“. Године 1906. изабрана је за прву председницу Српског народног женског савеза и основала прво дечје чувалиште „Света Јелена“  1912. године за децу радника и ратника у балканским ратовима.

Катарина Миловук написала је уђбенике Педагогика (1866), Методика и историја света у кратком прегледу за женскиње (1871). Била је удата за Милана Миловука, хоровођу и музичког педагога. Одликована је Орденом Српског црвеног крста (1877), Медаљом кнегиње Наталије за ревносну службу (1878), Медаљом краљице Наталије (1886) и орденом Светог Саве III реда.

А да би исказала свој пацифистички дух, у антиратне сврхе је превела немачки роман Доле оружје баронице Берте фон Сутнер, која је пет година касније постала прва жена добитница Нобелове награде за мир.

На Конгресу интернационалне алијансе за женско право гласа у Будимпешти, јула 1913. године, била је једна од говорница. Те године је, на жалост и преминула.  Но, данас је једино материјално сећање на ову храбру жену која је међу савременицима позната као Миловукица, малена улица на Звездари са њеним именом.

Фото насловна:
Катарина Миловук, извор: Преузета из књиге Татјана Лош, Милена Марковић: Оне су промениле Србију: изузетне Српкиње (цртежи Војислава Беца Танурђић Белић), Београд: Новости, 2018.