АНТУН ФАБРИС – новинар, публицист и политичар

На данашњи дан 17. априла 1864. године у Дубровнику је рођен Антун Фабрис. Иако по струци слависта, односно филолог, услед многобројних, посебно уредничких, али и друштвених и политичких ангажовања, најмање се бавио разматрањем литерарних тема. То је, наиме чинио само по изузетку, када је писао о себи лично драгим људима, значајног опуса, или када је о истим таквим личностима састављао краће пригодне текстове пошто то нико други у културно замрлом Дубровнику није могао да за његов лист, календар или часопис уради.

Када је Фабрис градио портрете и састављао биографске и библиографске белешке о знаменитим Дубровчанима, он је само настављао дубровачку традицију која је у његовом, деветнаестом веку настојала да на једном месту, у једном издању окупи знамените суграђане, како историјски, тако и савременике. Управо, на тај начин је уздизан „Пантеон гласовитијех Дубровчана“, када већ таква грађевина није подигнута у Граду, о чему је Фабрис писао, настојећи да критиком уздрма депресивност последње дубровачке деценије.

На жалост, Фабрисов рад, посебно приређивачки, био је врло запостављен због његових сталних дневних послова. Имао је тако намеру да приреди за штампу поезију Игњата Ђурђевића, о чему је водио преписку са Симом Матавуљем. Но, једино је успео да објави неколико извода из ове грађе у публикацијама које је уређивао. Такође, је штампао биографију Маројице Кабоге, као и одређене правне списе, законе и наредбе дубровачке владе из 15. и 16. века, из рукописа Ника Луја Сараке. А издавање Матрикуле братства св. Франческа у Стону, Фабрис је пропратио белешком о употреби ћирилице на територију Дубровачке Републике.

Иначе, Фабрис је основну школу и гимназију похађао у Дубровнику, а славистику је студирао у Бечу (1885-1889) где је био ђак В. Јагића. Био је професор у сплитској гимназији (1889–90), затим у задарској (1890–92), те опет у сплитској (1892–95), а потом се вратио у Дубровник. Био је, такође и уредник политичког листа Српске странке на Приморју Дубровник (1896-1904), издања Српске дубровачке библиотеке и календара Дубровник (I, 1897-VII, 1903). Покренуо је и уређивао часопис Срђ (1902-1904) све до свога упокојења. Сам Фабрис је објавио и неколико својих радова у овом часопису. Био је изнимно цењен новинар.

Такође, је уређивао и издања Српске дубровачке штампарије Антуна Пасарића, а од 1903. године је основао и едицију „Српска дубровачка библиотека“, као што смо већ поменули, у којима је објављивао дела Луја Војновића, дум. Ивана Стојановића, Вица Адамовића, Лука Зоре. Свакако, треба рећи да је издавачка делатност поменуте штампарије са Фабрисовим избором и уређивањем постала промишљенија и квалитетнија.

Признање за свој рад, посебно уреднички и публицистички, Фабрис је добио на Првом српском конгресу новинара одржаном 1902. године у Београду. Тада му је указана почаст избором за једног од три подпредседника конгреса. А Станоје Станојевић, један од известилаца конгреса, у свом реферату је нагласио да у расправљању националних питања највећем делу српских редакција треба да буде пример уређивање листа Дубровник.

И како је познато, све то је изазвало пажњу увек опрезних аустријских власти, а што је довело до чувене „дубровачке афере“ после које и боравка у злогласној тамници Кармен, Фабрис није успео да се потпуно опорави. Упокојио се две године касније у Дубровнику, односно 14. октобра 1904. године. А у својим последњим текстовима у листу Дубровник и надаље је разложно и са све јачом вером како је замирао, инсистирао на српско-хрватском помирењу, које се на самом почетку 20. века и назирало.

Треба, такође рећи да је Фабрис као гимназист објавио две пригодне песме у Словинцу (15, 1881; 21, 1884). А после је историјске и књижевне чланке о М. Пуцићу, М. Бану, Томазеу, А. Казалију, С. Бузолићу, И. Стојановићу, Стј. М. Љубиши… објављивао у листу Дубровник (1895-1904), календару Дубровник (1897, 1899-1901) и часопису Срђ (1903). Фабрисове Изабране чланке штампали су 1940. његови поштоваоци. Он сам се под неке од својих радова потписивао псеудонимима Орландо и А. Ф.

Извор: Ирена Арсић: Срби у Дубровнику, Београд: Задужбина Владете Јеротића; Домус Едиториа Арс либри, 2019.