БИБЛИОТЕКА И АРХИВ ЦРКВЕНЕ ОПЋИНЕ У ДУБРОВНИКУ

Чувена је изрека: Да видим шта читаш, па ћу ти рећи какав си човјек.

Судећи по њој, православни дубровачки Срби знали су шта треба читати, а самим тим знали и колики је значај знања, те како из богатог фундуса људске мисли изабрати највредније. Сама библиотека је веома богата и вишеслојна, садржи књиге из различитих епоха и различитих области. Занимљиво, да када се погледа садржај уочава се да када је ријеч о старијим насловима, готово нигд‌је нема печата из кога би се могло закључити да књиге припадају Црквеној опћини. Но, то је сасвим разумљиво када се има у виду да су, све до стварања ex Југославије Срби у Дубровнику имали више установа: Матица српска, Српска зора, мушка и женска школа, Пјевачко друштво „Слога“… И све те установе д‌јеловале су под окриљем Цркве, односно Српске православне црквене опћине, која је формално основана 1790. године. Исто тако и Архив Српске православне црквене опћине у Дубровнику завређује посебну пажњу. А по свему што је у њему сачувано пружа нову истраживачку основу за проширивање знања о прошлости. Јер његова историја нераскидиво је везана за историју српске заједнице у Дубровнику.

Иначе, сама Црквена опћина је била нека врста кровне организације Срба унутар које су се стварале и одржавале све остале установе које су служиле на добробит Срба у Дубровнику. Сама библиотека Српске православне црквене опћине у Дубровнику располаже са око 12000 књига различите тематике. На првом мјесту су богослужбене књиге, којих је више од стотине. Док би се „свјетовне“ књиге у библиотеци по тематици углавном могле подијелити на сљедеће области: Књижевност, историја, природне науке и богословље. То је уједно био и оквир интересовања дубровачких Срба, па су сходно томе и набављали књиге.

Већина књига у Библиотеци добивена је донацијама

Библиотека Српске православне црквене опћине, заправо свједочи колика је пажња поклањана религиозно-моралном и културном уздизању српске заједнице у Дубровнику. Тако су у што већем броју набављана значајнија издања ондашњих културних и вјерских центара. Занимљиво је да су за библиотеку набављена и врло рана издања д‌јела Доситеја Обрадовића, као Собраније разних наравоучитељних вешчеј (Беч, 1793), Вјенац од азбуке (Будим, 1826), и Целокупна дела (Земун, 1850). Већина књига добивена је донацијама и то било издавача, било поклоном разних лица и установа. Такође, је много оних који су их умножавали, изражавајући на тај начин жељу да се потомство духовно и културно уздиже.

Свакако треба рећи да се у библиотеци налазе и неке књиге из библиотеке Петра II Петровића Његоша. Исто тако дугогодишњи парох дубровачки, а потоњи митрополит дабробосански Георгије Никололајевић био је власник многих књига које се сада налазе у библиотеци. Такође, су и Јован Милаковић из Дубровника и Илија Рамадановић из Котора дали велики допринос богаћењу библиотеке. А исто тако је и много аутора који су своје књиге посвећивали библиотеци или, пак својим дубровачким пријатељима. Они су их касније завјештали библиотеци, као што су Нићифор Дучић, Алекса Шантић, Никанор Ружичић…

Најзапаженији дародавци: Божо Бошковић са својим братом Ником, те Рафо Марић

Но, међу дародавцима свакако најзапаженије мјесто заузимају Божо Бошковић са својим братом Ником, те Рафо Марић. Божо Бошковић (1815-1879) на примјер, имао је велику и веома вриједну библиотеку која се сада, такође нлази у Библиотеци Српске православне црквене опћине у Дубровнику. Био је велики добротвор не само цркве у Дубровнику, него и многих других цркава и српских установа. А управо је са Бошковићевим књигама библиотека 1910. године нарасла на готово 7000 примјерака. Библиотеци је, такође велики број књига приложио и угледни дубровачки Србин и велики љубитељ књига Рафо Марић (1879-1966). Његовим прилогом библиотека је нарасла за још неколико хиљада књига.

Иначе, Библиотека Српске православне црквене опћине у Дубровнику већ се један вијек налази на истом мјесту, у древној палачи Бонда, у старом језгру Дубровника. Иако се у посљедњих шездесетак година број књига знатно повећао, темпо није био онакав као почетком прошлог вијека. А парадоксално је да се од деведесетих година прошлог вијека знатно повећао број старих издања, посебно издања Српске књижевне задруге. А разлог томе је што су многе старе дубровачке породице, које су биле чланови Српске књижевне задруге, из разних разлога празниле своје стелаже од препознатљивих плавих ћириличних томова и поклањали их Библиотеци.

И на крају, али зато не мање важно треба рећи, кад је ријеч о чувању књига, као и осталих црквених драгоцијености, за похвалу је како су Срби у Дубровнику и Управа Црквене опћине љубоморно чували све благо наслијеђено од својих предака. Управо тако се у малој српској заједници у Дубровнику сачувао сјај прошлих генерација.

Документ није историја, али без докумената нема историје

Гледано на тај начин свако ново сазнање о мало познатим или уопште непознатим сачуваним документима за историчаре и архивисте је професионални истраживачки изазов. Стога, у том свјетлу Архив Српске православне црквене опћине у Дубровнику заврјеђује посебну пажњу. А по свему што је у њему сачувано пружа нову истраживачку основу за проширивање знања о прошлости. Наиме, његова историја нераскидиво је везана за историју српске заједнице у Дубровнику.

Заштити сачувано и учинити доступним за истраживања био је најснажнији мотив Српске православне црквене опћине у Дубровнику и Архива Србије да започну сложен и напоран посао сређивања и обраде архивске грађе у Архиву Српске православне црквене опћине у Дубровнику. Важно је рећи да се архивска грађа Српске православне црквене опћине у различитим временским периодима  налазила на више мјеста, а сада је смјештена на таванском простору зграде која је некад била у власништву племићке породице Бонда. У њој су тако сада осим Архива смјештене и службене просторије Српске православне црквене опћине и Музеј икона.

У Архиву сачувано преко 220 књига…

У Архиву Српске православне црквене опћине у Дубровнику сачувано је преко 220 књига – домовних протокола, матичних књига рођених, вјенчаних и умрлих, записника сједница парохије и друштава, регистара…, затим књига записника предбрачних испита, школа и друштава, пописа парохијана и домова, књига добротвора и утемељивача, именика добротвора православне парохије (Либро деи Ласцити а фаворе del Parocco della chiesa Греца ди Рагуса е суои successori), многобројних рачунских књига, инвентара школских библиотека… Најстарија књига је деловодни протокол Туторства отворен 11. априла 1811. године. Сачувано је, такође и преко 200 архивских јединица (кутија и регистратора) разних списа у којима се налазе значајни извори за историју Срба у Дубровнику.

Посебну пажњу заврјеђују најстарија документа с краја 18. вијека

Међу пронађеним и пописаним документима посебну пажњу заврјеђују најстарија документа с краја 18. вијека. Затим туторски списи од 1811. године, парохијална акта од 1821., преписка Архијерејског намјесништва, потврде о крштењу од 1800., документа о српским породицама, о градњи цркава на Посату, на Бонинову и у Граду, православном гробљу на Бонинову. Затим пописи православног становништва у различитим временским периодима у 19. и 20. вијеку, статистички подаци о православном становништву, завјештања и опоруке, грађа о отварању српске мушке и женске школе у 19. вијеку, о добротворима, задужбинарима, утемељивачима, светосавским прославама, везама са Српском православном црквеном опћином у Трсту. Онда о српским друштвима: Слога, Кнегиња Зорка, Матица српска, Привредник, Српска зора, Добротворна задруга Српкиња Дубровкиња…

Но, посебну вриједност имају оригинални рукописи Иве Војновића (Смрт мајке Југовића и Лазарево Васкрсење) Светозара Ћоровића (Зулумћар), дум Андре Мурата (Селим паша) и Андре Гавриловића (Дубровник и Вук Караџић, цртице из историје српске књижевности), сачувани у овом Архиву. Изузетно вриједан је и најстарији документ пронађен пресавијен на више мањих дијелова, сакривен међу осталим документима, али сачуван у цјелини. У питању је, заправо посланица на пергаменту с почетка 18. вијека манастира Тврдош, који је крајем 17. вијека, у вријеме турско-млетачких сукоба разорен и чијој обнови се приступило почетком 18. вијека.

Архив који није само „истраживачки рукавац“ за историчаре…

Но, међу архивском грађом налази се и обиље фотографија дубровачке властеле, Срба Дубровчана који су припадали ондашњој политичкој и културној елити Града, новинара, чланова Црквене опћине, породица и више породичних фотоалбума. Такође, су ту и бројни сачувани листови, календари, часописи, публикације који су настајали у разним периодима историје Дубровника у 19. и 20. вијеку. А ту су и штампани материјали који су настајали ван Дубровника. Наравно, у односу на велике архиве, овај Српске православне црквене опћине у Дубровнику д‌јелује као архивски кутак. Но, по значају архивске грађе у цјелини и по значају сваког појединачног документа превазилази сва очекивања историчара и архивиста. Стога, он свакако није „истраживачки рукавац“ за историчаре, већ напротив незаобилазан архив за историју Срба у Дубровнику, историју Српске православне цркве и једним својим дијелом свакако за саму историју Дубровника.

Извор: Дијелови текста преузети су из књиге Култура Срба у Дубровнику 1790-2010: из ризнице српске православне Цркве светога благовјештења, Дубровник-Београд: Српска православна црквена опћина у Дубровнику; Архив Србије, 2012.

Фото насловна:

Библиотека браће Бошковић, завјетни дар Српској православној црквеној опћини у Дубровнику, извор: Преузета из књиге Култура Срба у Дубровнику 1790-2010: из ризнице српске православне Цркве светога благовјештења, Дубровник-Београд: Српска православна црквена опћина у Дубовнику; Архив Србије, 2012.