Radionica zlatoveza u Vukovaru
16. 10. 2025.
Poetsko veče članova “Prosvjete” u Osijeku
28. 10. 2025.
Pre tačno pedeset i šest godina 23. oktobra u Usti na Labi u Češkoj preminula je Julka (Julija) Hlapec Đorđević. Bila je književnica, kritičarka, aktivistkinja, filozofkinja, istoričarka i prevoditeljka. Vrhunska intelektualka i jedna od najobrazovanijih žena prve polovine 20. veka doktorsko zvanje stekla je sa svega 24 godine u Beču. Govorila je nekoliko jezika: Engleski, češki, mađarski, francuski, te nemački. Julija je odrasla u Bečeju, potom u Orahovici u Slavoniji, a posle očeve smrti u Beču. Pored brojnih naučnih studija, objavila je roman Jedno dopisivanje i knjigu poetske proze i putopisa Osećanja i opažanja. Objavljivala je radove i u najznačajnijim časopisima toga vremena. Stoga, se njeno ime nalazi i u bibliografijama Srpskog književnog glasnika i Letopisa Matice srpske, kao i u mnogim drugim listovima različitog profila. Juliju je posebno oduševila poruka Ženskog kongresa u Pragu: Ruka koja njiše kolevku, njiše svet!
Rođena je 4. aprila 1882. godine u Starom Bečeju u uglednoj i imućnoj porodici. Tako je na primer, Julijin deda po tati bio advokat i veleposlanik, stric pravnik, a brat od strica farmaceut. Ivan Đorđević, Julijin otac, studirao je medicinu i filozofiju, a onda se posvetio poljoprivredi. Mama joj se zvala Teodora Peše i bila je Vrščanka, ćerka advokata. Julijini ujaci bili su lekar i diplomata. Okružena takvim ljudima, njihovim razgovorima i knjigama, nije mogla a da ne bude takva kakva je bila – posebna.
Osnovnu školu učila je u rodnom gradu, a privatnu srednju školu u Francuskom internatu Notre Dame de Sion u Beču. Maturu iz klasičnih jezika položila je 1904. godine u Ljubljani, a zatim upisala Studije slavistike u Beču. Upravo tih dana, posle jedne posete svojima u Bečeju, vraćala se u Beč i u vozu je upoznala oficira austrougarske vojske Zdenjka Hlapeca. Taj susret promenio im je živote. Oboje su želeli da se nađu ponovo i njihove šetnje po bečkim parkovima postale su svakodnevne. I kada je Julija završila studije, više se nisu razdvajali. Imali su dve ćerke s kojima su se posle Prvog svetskog rata preselili u Prag u Češku.
Julija Hlapec Đorđević je 1906. godine odbranila doktorsku disertaciju Podvojvoda Jovan Monasterlija. Bilo je to prvi put da je u Austrougarskoj jedna žena doktorirala na nekom fakultetu. Njen doktorat objavljen je u Letopisu Matice srpske 1908. godine. I još jedna zanimljivost, za vreme Prvog svetskog rata Julija je vodila dnevnik po kome se, kao u nijednom drugom delu, saznaje kako je živeo Beč za vreme rata. Inače, kroz svoje bogato stvaralaštvo Julka Hlapec Đorđević, postavila je nekoliko ključnih pitanja, počev od potčinjenosti žene u braku, preko toga da obrazovane žene manje zarađuju od svojih kolega, do pitanja: Kako visokoobrazovane žene nemaju, a muške analfabete imaju pravo glasa?
O privatnom životu Julke Hlapec Đorđević, zapravo nema mnogo podataka. No, sticajem okolnosti bila je upućena na češku kulturu i književnost, pa je tako i učestvovala u održavanju i negovanju češko-jugoslovenskih odnosa. Takođe, je i prevodila sa češkog i na češki, te objavljivala kritičke radove o češkoj literaturi. Ono što je još zanimljivo je da je više nego očit izostanak podataka o njenom životu vezan za period nakon Drugog svetskog rata. Naime, nakon izuzetne javne aktivnosti tokom tridestih godina 20. veka, po završetku Drugog svetskog rata, Julija prestaje da objavljuje radove. Nije poznato čime se bavila poslednje četiri decenije svog života. A s obzirom na stepen posvećenosti i angažmana u međuratnom periodu, ovakav izostanak i ćutanje jedne od najobrazovanijih žena u srpskoj istoriji ostavlja svako istraživanje u nedoumici i čuđenju. Isto tako nije poznata niti sudbina njene zaostavštine, pa se ni ta vrsta istraživanja ne može obaviti.
Takođe, je važno reći da je Julka Hlapec Đorđević tokom sedam godina objavila svoje najznačajnije knjige: Sudbina žene, Kriza seksualne etike (1930), Jedno dopisivanje (1932), Osećanja i opažanja (1935)… A u vrlo kratkom periodu prikupila je i publikovala većinu članaka do tada rasutih u periodici i na taj način ih učinila dostupnijim, te sačuvala od zaborava. Ipak, na kraju, ali zato ne manje važno, treba reći da delo Julke Hlapec Đorđević nije uvršteno u kanonske istorije srpske književnosti, ali jeste sve češće predmet savremenog proučavanja književnosti, posebno onih istraživačica zainteresovanih za žensku književnost.
Foto naslovna:
Julija Hlapec Đorđević, izvor: Preuzeta iz knjige Ivana B. Spasović: Bile su prve; Biografije odvažnih Srpkinja, Čačak: Pčelica izdavaštvo, 2022.
