ДРАГА ЉОЧИЋ – прва српска лекарка

На данашњи дан 5. новембра 1926. године преминула је у Београду у седамдесет првој години докторка Драга Љочић. На читавом европском континенту само су три жене пре ње имале диплому доктора медицине. Том почасном кругу великих женских умова се 1878. године придружила као четврта дама. У историји српске медицине запамћена је као велика филантропкиња и као особа која је често бесплатно лечила децу, нарочито девојчице, пошто је имала увид у здравствено стање ученица у женским школама. Драга је, такође  доста радила и на пољу еманципације жена. Тако се на пример, на седницама Српског лекарског друштва непрестано залагала за бољи однос према лекаркама. У уђбенике сећања уписала се и као прва лекарка, официр са чином поручника. Бавила се и јавним и педагошким радом из области педијатрије. А поред превода стручних текстова за собом је оставила и дневничке забелешке, које су веома драгоцен извор података за стварање целовитије слике о овој храброј, паметној и вредној жени.

Рођена је 25. фебруара 1855. године у Шапцу где су јој родитељи дали име Драга. А тим именом као да су јој одредили живот. Јер постала је драга свима који су је познавали, а највише оним небројеним људима које је излечила или су јој били зхвални за несебичност у свему. И када су Љочићи изгубили имање у једној парници, отац Димитрије је платио црквењаку да звони на сва звона, говорећи људима окупљеним око цркве: „Умрла је правда и њу данас сахрањујем“. Но, није му било испод части да настави да ради као пекар и поштено школује два сина и ћерку.

Образовање, каријера и борба за равноправност

Основну школу Драга је завршила у Шапцу, а Вишу женску школу и Лицеј у Београду. Затим је постала прва Српкиња која је уписала Медицински факултет на Универзитету у Цириху. Био је тада једини у Европи на коме су могле да студирају и девојке. Наиме, у то време, жене које су студирале биле су ретка појава. Драга је тада добила и малу помоћ шабачког трговца Јеврема Панића и тако 1872. године отишла на студије у Цирих.

По завршетку Српско-турског рата, вратила се у Цирих и 1879. године дипломирала са темом Прилог оперативној терапији фиброма матернице. Тако је Србија добила прву лекарку. Тада су на прсте једне руке могле да се наброје земље у којима су се девојке школовале на факултетима и које су имале и жене лекарке. Но, пред Драгом је тек био пут препун изазова. Када се вратила у своју земљу, чекало ју је полагање испита пред комисијом старијих колега лекара. Тада је Драгу подржала краљица Наталија Обреновић која је била оличење лепоте, снаге и подршка другим женама.

Краљица је тако помагала Женско друштво и њихов часопис Домаћицу, више девојачке школе, Велику школу и Српско лекарско друштво. Стога, се и Драгином повратку са студија истински радовала. А, Драга је наравно и на претходно споменутом испиту заслужила највише оцене. Одобрено јој је да отвори приватну лекарску праксу у Београду и постављена је за руководитељку Женског одељења Опште државне болнице. Неправедно, имала је плату као да је само лекарска помоћница. „Из праксе досадашње господе министара излази да ја могу као лекар служити државу и преко тридесет година државне службе и да ни у положају, ни у плати не кренем ни мало даље“, пише у једном Драгином допису упућеном властима.

Филантропија и списатељство

Али, скупо ју је коштала борба којом је хтела да се избори за равноправни статус у служби. Одговор на њену молбу био је отказ. У то време, дворски лекар краља Милана био је чувени писац Лаза Лазаревић. Докторка Драга је заједно са њим бесплатно лечила ученице из Женске радничке школе. А учествовала је и у оснивању Материнског удружења. Циљ удружења био је старање о напуштеној деци и смањивање смртности новорођенчади. Захваљујући великом угледу који је Драга ипак уживала, успела je да се избори и добије зграду где су незбринута деца смештана. Такође, се борила да Удружење добије извесну материјалну подршку од Београдске општине. Била је 1919. године и једна од оснивачица и прва председница Друштва београдских жена лекара. Уз све то стизала је и да пише, па је тако превела са руског језика књигу Гајење мале деце, а са француског и немачког текстове о здрављу жене. Предавања, која је држала тако јасно и занимљиво да је сви разумеју, посвећивала је  највише лечењу жена и деце.

Удала се за новинара Аранђела Милошевића Рашу…  

Неразумни и неправедни однос према женама, који се косио са љубављу према мајкама, сестрама, супругама и ћеркама, али се ипак из закона преливао на живот, Драги није дао мира. И тако је она на скупу Српског народног женског савеза 1911. године гласно затражила да право гласа у Србији добију и жене. И наравно, опет је била далеко испред свог времена и учинила да се Српкиње пре многих Европљанки приближе једнакости. Лепа и паметна, племенита, борбена и упорна, Драга је била вољена жена. Удала се за новинара Аранђела Милошевића Рашу, једног од оснивача Радикалне странке.

Прва српска докторка медицине била је и прва Српкиња која је после венчања задржала и своје презиме. Било је то незамисливо за 19. век из којег је потекла. Из Драгине и Рашине љубави родило се пет ћерки. Једна од њих, Радмила корачала је траговима своје мајке, па је као и Драга завршила студије медицине у Цириху, а мајка јој је била узор и у ординацији. Иначе, Драга Љочић је једна од најинтересантнијих жена у модерној историји Србије. Од када је започела каријеру лекарке непрестано се борила са мизогинијом и појединцима који су покушавали да је на сваки начин дисквалификују и уклоне са послова које је обављала.

Жена која је спасила небројено живота напустила је овоземаљски свет 1926. године и сахрањена је на Новом гробљу у Београду. Дом здравља у Шапцу носи њено име. А установљена је и награда названа по њој.

Фото насловна: 

Драга Љочић, извор: Преузета из књиге Татјана Лош, Милена Марковић: Оне су промениле Србију: изузетне Српкиње; (цртежи Војислава Беца Танурђић Белић) Београд: Компанија Новости, 2018.