
Desničini susreti 2026
12. 11. 2026.Прота Стојан Шобот, угледни српски свештеник и предани црквено-просвјетни и национални радник желећи да омладини и ученицима учини религију приступачнијом, написао је, још као парох у Дебелом Брду, 1772. године Катихизис – писани вјеронаучни уђбеник. Написао га је прије појаве Рајићевог штампаног Катихизиса. Шобот је управо овим радом стекао часно мјесто у српској црквеној књижевности.
Стојан Шобот рођен је у Дебелом Брду 1740. године. Потјече из сиромашне граничарске породице, која се у Лику доселила из Херцеговине и која је традиционално из својих редова давала православне свештенике. Управо у складу с том традицијом отац је одлучио да младог Стојана припреми за то звање. Тако је од младости служио у свештеничким кућама по Лици, учио се и описмењавао.
Затим га већ у поодмаклим годинама отац упућује у српску школу у Залужници, код Оточца. Стојан је у овој школи изучио „српску писменицу, псалтир и часловац“ Иначе, ова школа је најстарија српска школа у Личкој крајини, основана још 1746. године. А била је на гласу по свом учитељу Петру Марковићу, Србину рођеном у Угарској, који је у Лику дошао на позив владике Данила Јакшића. Након завршетка ове школе Стојан је отишао у манастир Гомирје, гдје је утврдио своје богословско образовање и стекао манастирско родољубно васпитање. Богословске испите полагао је код пароха у Госпићу и код епископа у Карловцу.
Владика Данило Јакшић произвео га је 24. маја 1762. године у чин ђакона, те га као истакнутог ђака задржао три године на свом двору. Већ двије године касније, од марта 1764. године произвео га је у чин свештеника и поставио за капелана у Дебелом Брду, гдје је од 1768. године добио и парохију. Десет година касније владика Петровић додијелио му је (1778) титулу протонамјесника, а 1. јануара 1782. године поставио за кореничког проту. Стојан је на овој дужности остао све до 1816. године, када се због дубоке старости и болести одрекао те дужности.
Иначе, Стојан је стално посвећивао велику пажњу личном образовању и тако научио њемачки и италијански језик. Толико је добро савладао ове језике да је могао на њима читати. Прочуо се као добар проповједник, па је 30. децембра 1781. године унапређен за протопрезвитера у Кореници. Такође, је важно рећи да је Стојан о свом трошку отворио основну школу у Залужници 1793. године, затим у Госпићу 1799. године, па у Кореници 1801. године.
Наиме, Шобот је један од оних који је био на бранику историјских и природних права свога народа, те се у другој половини 18. вијека одаје просвјећивању свога народа у најтежем периоду његове повијеснице. Тако је 1772. године и написао већ поменути Катихизис који је писан веома разумљиво како за одрасле тако и за дјецу.
Катихизис је био веома прихваћен, па су га свештеници преписивали себи и њиме се служили у вјероучењу. Посебно се користио при подучавању српске младежи која није ишла у школу. Катихизис је сав писан у форми питања (вопрос) и одговора (отвјет). А с обзиром да је Катихизис конципиран на основу питања и одговора, више је познат под именом Вопрос, него као Катихизис. Штампан је тек 1813. године у Венецији под насловом : „Наука Христијанска ради малољетне дјечице, Православнија восточнија церкве“.
Катихизис проте Шобота био је, дакле основно хришћанско штиво за српску-православну младеж Лике, Баније и Кордуна. Скоро два вијека овај буквар хришћанске вјере је чувар православља и светосавске традиције. С обзиром на његову улогу и значај, убрзо је и забрањен. Најприје су ширење књиге забраниле аустријске власти, а загребачка генерална команда издала је „поверљив едикт“ по коме ће сватко бити ухапшен код кога се нађе Шоботов Катихизис. Због Катихизиса је на одговорност позиван и горњокарловачки епископ Евгеније Јовановић.
Но, упркос свему Катихизис је криомице преписиван и кориштен. Његову јавну употребу поновно је озваничио Јосиф ИИ Јовановић Шакабента. А Стојан Шобот се упокојио у дубокој старости у родном Дебелом Брду 24. фебруара 1830. године и тамо је и сахрањен. Његов гроб је код тамошњих Срба дуго био сматран светилиштем. Иза њега није остало порода, жена му је рано преминула (1775), а једини син Данило преминуо је 1801. године.
Фото насловна:
Стојан Шобот: Катихизис, извор: zapadnisrbi.com



