MAGA MAGAZINOVIĆ – filozofkinja, koreografkinja, aktivistkinja i novinarka

Među prvim ženama koje su predstavljale modernu elitu između dva svetska rata i bile pionirke u nekim oblastima kulture i nauke, nalazi se, između ostalih i Marija Maga Magazinović. A tu su, naravno i Draga Spasić, Beta Vukanović, Anica Savić Rebac i Ljubica Marić. No, čini se da se, upravo Maga u tom vremenu zatekla da bi ga bar malo promenila, obojila ga nežnijim ženskim bojama, upalila svetlo u mraku. Bila je tako prva redovna studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu, prva novinarka i urednica u tek osnovanoj Politici. Takođe, prva zaposlena bibliotekarka, prva moderna igračica i teoretičarka plesa, te prva kritičarka balskog „pirlitanja“ i provodađisanja. Prva koja je iz Evrope „uvezla“ inovativne moderne plesne tehnike doprinoseći tako modernizaciji tadašnjeg srpskog društva i kojima je podučavala generacije plesačica. Zapravo, nepovratno prva u oslobađanju ženskog duha i tela.

Život joj je bio borba, a ona se pretvarala da je igra

Ta sanjalica nemirnog duha, rođena je 14. oktobra 1882. godine, u Užicu u porodici Riste Magazinovića. S obzirom da joj je otac bio pozorišni krojač, ona je svake nedelje pokazivala svoju besplatnu ulaznicu za novu predstavu i uživala u pozorišnoj umetnosti. Život joj je bio borba, a ona se pretvarala da je igra. Na njegovom „podijumu“ plesala je onako smelo i koketno baš kako je igrala i pevala u KUD „Obilić“ kao devojčica. Strasno, bez oklevanja i predaje. U rodnom gradu je završila osnovnu školu, a 1896. godine i realnu gimnaziju. Iste godine se porodica Magazinović seli u Beograd, gde Magin otac dobija posao u krojačnici Narodnog pozorišta.

I tako rođena Užičanka rano postaje Beograđanka, zaljubljenica u umetnost, intelektualka, čitateljka zabranjenih knjiga. Čak, štoviše kao studentkinja filozofije i nemačkog izborila se da devojke imaju redovan status, indeks i privilegije. Kolege su sa strahopoštovanjem govorile o Klubu studentkinja koji je osnovala 1903. godine i tekstovima u kojima je pozivala pripadnice lepšeg pola da budu svoje, a ne nužno nečije.

Prva žena novinarka i urednica u „Politici“

Da li je bila slučajnost ili ipak sudbina jer Maga je diplomirala baš 1904. godine, kada je  osnovana Politika. Jedan jedini ženski potpis na tim stranicama bio je Magin. Naša junakinja dobila je tada dva zlatnika akontacije za posao koji je do tada bio rezervisan za muškarce. Takođe, treba reći da je Maga između 1903. i 1904. godine prevela za Narodno pozorište dela Maksima Gorkog Na dnu, Malograđani i Deca sunca, jednočinku Ko je kriv Henrika Sjenkijeviča i Rozu Bernd, te Gerharta Hauptmana.

Dakle, po diplomiranju Maga je radila i kao praktikantkinja u Narodnoj biblioteci, takođe, postaje saradnica Politike i Pozorišnog lista, (1905. i 1906.). Pola godine uređuje Politikinu rubriku „Ženski svet“ i piše uvodnik „Obrazovanje ženskinja u Srbiji“. Kao klasna učiteljica sa diplomom Filozofskog fakulteta počinje da radi u Višoj ženskoj školi u Beogradu. Predavala je nemački jezik, filozofske propedeutike i pedagogije. A, od otvaranja Prve ženske realne gimnazije, predavala je psihologiju, logiku, nemački i srpski jezik sa prekidima punih četrdeset godina.

Maga beži u Evropu tražeći nove izazove…

Zatim, je na nagovor i ohrabrenje profesora Brane Petronijevića kod kojeg je diplomirala, pobegla u Evropu. Tačnije 1909. godine Maga odlazi u Minhen gde upoznaje Rudolfa Štajnera, filozofa i mistika, utemeljivača antropozofije. Poznatog i po značajnom duhovnom plesnom sistemu euritmija. Nakon Minhena, upisuje se u Berlinu u školu Maksa Rajnharda, pozorišnog režisera i glumca, koji je reformisao pozorište 20.veka. Tada pohađa kurs baleta kod Šarlote Šniter, upravnice Berlinske opere. Prisustvuje i časovima slobodnog plesa u školi Isidore Dankan. Na časovima glume upoznaje Gerharda Gazemana, studenta glume i slavistike kojeg je svakog dana čekala u berlinskoj Aveniji pod lipama. Zarekli su se jedno drugom na vernost u Sabornoj crkvi u Beogradu, ali on je svoj zavet prekršio tokom Prvog svetskog rata.

Inače, 1913. godine Maga se vratila u Beograd gde sa prijateljicom iz studentskih dana Zorom Pricom osniva Školu za recitaciju, estetsku gimnastiku i inostrane jezike. Školarinu su plaćali samo imućniji, a za siromašnu decu su časovi bili besplatni. Nešto pre početka Prvog svetskog rata Maga Magazinović je unapređena u redovnu profesorku Prve ženske realne gimnazije, a njen muž Gerhard je postao lektor Beogradskog univerziteta.

U Švajcarskoj se nezvanično rastaje od svoga muža Gerharda Gazemana

No, već 1915. godine Maga rađa sina Haralad Rajka koji, na žalost, već za godinu dana umire. Ona zatim putuje u Švajcarsku gde 1917. godine rađa ćerku Rajnu i gde se nezvanično rastaje od Gezemana, a zvanično 1923. godine. Sa ćerkom se 1918. vratila u Beograd gde živi i radi do upokojenja 1968. godine. Njen muž Gerhard Gezeman bio je tada već čuveni slavista, univerzitetski profesor i izdavač Erlangenskog rukopisa, jedne od najznačajnijih zbirki narodnog stvaralaštva Srba i Hrvata, nastale na području nekadašnje Vojne granice.

Iako su Magine smele koreografije probudile učmali duh zemlje, nacionalno otrežnjenje nije potrajalo. Zamerali su joj da je previše moderna. I tako je na vrata njene Škole za ritmiku, gimnastiku i plastiku stavljen katanac. Preostalo joj je da se leči narodnim igrama i sa njima putuje evropskim drumovima. Sanjala je moderan ples, a vodila folklornu grupu u „Abraševiću“. U zemlju je mogla da dovede najveće baletske zvezde, a praštali su joj samo „obična“ imena.

Ni u penziji ne miruje…

Na početku Drugog svetskog rata Maga odlazi u penziju, ali to nije bio kraj njene profesionalne karijere. Tekst Razmišljanje o budućoj ženskoj školi, 1945-1946. objavljuje tako  u Prosvetnom glasniku. A od 1948, do 1955. godine, u baletskoj školi predaje ritmiku, folklor, istoriju igre i istorijske plesove. Važno je reći i da joj 1951. godine izlazi knjiga Istorija igre. Takođe, piše i sećanja Moj život, objavljena u celini 2000., te Udžbenik iz ritmike koji nije objavljen.

Magi je želja bila da umre radeći. Ako može, govorila je, na času njene voljene ritmike. Imala je 86 godina kada je „zaplesala“ na onom svetu, preminula je 8. februara 1968. godine u Beogradu. Pripadala je intelektualnim i umetničkim krugovima Beograda koji su utirali nov, evropski duhovni i kreativni put i radili na transformaciji dotadašnjih iskustava. Bila je balerina, koreograf, pedagog; autor nekoliko knjiga o ritmici i baletu. U svom plesnom izrazu Maga Magazinović je anticipirala narodnu tradiciju i savremeni pokret i tako stvorila novi umetnički svet.

Iako su Magu u međuvremenu zatrpali nanosi istorije, dobila je ulicu na opštini Zvezdara u Beogradu i ulicu u Užicu, a njeno ime nosi i jedan baletski studio. Jer o takvim ličnostima koje su svojim stavovima otvarale vidike itekako treba da se zna.

Foto naslovna:

Maga Magazinović, izvor: Preuzeta iz knjige Tatjana Loš, Milena Marković: One su promenile Srbiju: izuzetne Srpkinje; (crteži Vojislava Beca Tanurđić Belić) Beograd: Kompanija Novosti, 2018.