Likovna izložba „Boja Vukovara 2024“
21. 2. 2026.
Preminula je na današnji dan 27. februara 2008. godine u Beogradu. Bila je učesnica narodnooslobodilačke borbe, velika i značajna ličnost srpske kulture. Takođe, i jedna od najboljih učenica Desanke Maksimović i njena bliska prijateljica. Ponajviše je zapamćena kao dečji pesnik, te je bila neizostavni deo detinjstva mnogih generacija. Devojčica koja je zabrinuto pisala o siromašnim ljudima i smrznutom ptičetu, a takođe i uspešna studentkinja pariske Sorbone. Nije se stidela da kaže da je čuvala ovce u Dalmaciji, i već u dvanaestoj godini zarađivala za đeparac držeći časove jezika. Svoj zvezdani trenutak je doživela 1946. godine, sa zbirkom poezije Zvezdane balade. Njeni stihovi su prevedeni na više od dvadeset jezika, a Mira je govorila deset. Bez snova nije mogla, želela je da život bude ljubav i glasno opominjala da dete nema pravo na patnju.
Mirina porodica bila je u srodstvu sa porodicom Mileve Marić
Mira Alečković rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu, rodnom gradu njene majke Dragice Trpinac, jedne od prvih telegrafistkinja u Kraljevini SHS. Njen otac Mašan Alečković, rodom iz Trebinja, bio je novinar, dopisnik iz Španskog građanskog rata. A posebno zanimljiv podatak iz Mirine veoma bogate biografije je da je njena porodica bila u srodstvu sa porodicom Mileve Marić. Naime, baka po majci Mire Alečković, Milica Marić, bila je rođena sestra oca Mileve Marić, Miloša Marića. Takođe, treba reći da je njen ujak Pavle Trpinac bio naučni istraživač koji je radio kao saradnik na Institutu „Irene Žolio Kiri“ u Parizu. Svi navedeni podaci samo govore u prilog tome iz kakve porodice je potekla ova znamenita srpska književnica.
Školovala se u Beogradu i pri pariskoj Sorboni
Beograd je rano postao Mirin dom u kojem je živela od svoje druge godine, gde je odrastala, školovala se i gde je na kraju i sahranjena uz velike počasti. Pesme su bile njen život. Imala je samo sedam godina kada je na papir hrabro spustila stihove, a učiteljica ih poslala u novine. Uz pesmu je stajala fotografija male Mire i njenog mečeta, junaka rima. Mira je najpre završila francusku osnovnu školu, potom srpsko-francusku gimnaziju. No, već u petom razredu gimnazije zatekao ju je i Drugi svetski rat. A njenoj poeziji, koja više nikome nije mogla da promakne, „poklonila“ se i njena obožavana profesorka, kasnije velika prijateljica Desanka Maksimović.
Mira je književnost i slavistiku završila kao najbolja studentkinja, a glad za znanjem odvela ju je na usavršavanje u Fušeovu školu pri pariskoj Sorboni. No, posebno važan period u životu proslavljene srpske pesnikinje nastupio je nakon izbijanja Drugog svetskog rata kada je 1941. godine postala članica NOB-a i partizanske ilegale u Beogradu. Na početku je bila bolničarka, a na kraju i rezervni vojni starešina.
Dušu je hranila uređujući i listove za mlade
Rat ju je otrgao od knjiga, ali je tada, kako je zapisala, savladala život. Te dane pamtila je i po časopisu Pionir čiji je prvi broj uredila i koji je u toku rata izdavan ilegalno. Dušu je hranila uređujući i listove za mlade, a čak četiri decenije je poklonila Zmaju. Veliku popularnost stekla je posebno poezijom za decu i partizanskim pesmama. Stihovi su joj jednostavni, sa lako pamtljivim slikama (Zvezdane balade, 1946; Čarobna vatra, 1963; za decu Sanjalica, 1975). Pisala je i prozu (roman Zbogom velika tajno, 1958). Zapravo, njen bogati stvaralački put čini oko pedeset knjiga za decu i odrasle, što ju je, svakako svrstalo u jednu od najplodnijih srpskih književnica.
Humanitarka i veliki borac protiv nepravde
Nakon završetka rata Mira je bila posebno posvećena humanitarnom radu kao i pomoći pri smeštaju ratne vojne siročadi. U sebi je imala izraženu humanističku crtu, i bila je veliki borac protiv nepravde. Nakon rata postaje zamenica predsednika Udruženja književnika Jugoslavije i to baš u trenutku kada se na njegovom čelu nalazio nobelovac Ivo Andrić. U kasnijim godinama će se i sama naći na brojnim značajnim, kako domaćim, tako i međunarodnim funkcijama. Bila je tako predsednica Udruženja književnika Srbije i Jugoslavije, utemeljivačica Fondacije Socijalne zaštite i Solidarnosti, te predsednica Društva „Jugoslavija-Francuska“…
Posestrinstvo sa Vesnom Parun
Ostaće zabeleženo i njeno kumstvo sa Brankom Ćopićem, čiji saborac je bila u ratu, ali i posestrinstvo sa hrvatskom književnicom Vesnom Parun. Imala je svoje ideale kojima je do kraja svog života, bez pogovora bila odana. Mira je pisala jednostavno i iskreno, stihovima učila decu da budu plemenita i časna. Ljubav je smatrala infuzijom života. Nesebično ju je širila na sve oko sebe, a najnežnije na supruga, slikara Savu Nikolića i potomke Nedu, Srđu i Milu, kliničkog psihologa, profesora i pisca.
Na dan kada se dobra vila iz čitanki preselila među zvezde 27. februara 2008. godine, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, pored svih vojnih počasti, mogao se čuti i umilni glas glumice Rade Đuričin koja je nad odrom Mile Alečković pročitala stihove njene pesme Poruka jedne senke.
Svi vi koji ste živi, dok ste živi, živite.
Svi vi koji imate oči, radujte se lepoti viđenja.
Svi vi koji možete da volite, volite,
Svi vi koji možete da zaboravljate, zaboravite
Kako ste bili gonjena zverad po drumovima
I vaša klecava deca ugljen pećima,
Prihvatite prolome tišine dobroćudnim rukama,
Vi jači od vetra i viši od oblaka i veći
Od nepovratne praznine, vi živi,
I sebe produžite za onoliko
Za koliko vas se budu sećali,
Jer tvrd je san senki koji niko ne može prekinuti,
i uzalud će pogače tuge za vama neko lomiti,
i uzalud ćete žaliti reč neku toplu koju niste
izgovorili
i tugovati za vratima nekim koja niste otvorili.
Foto naslovna:
Mira Alečković
Izvor: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mira Alečković,jpg Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license.
