Године 1939. Спасенија Пата Марковић објавила је сада већ чувену куварску књигу „тешку“ осамсто страница и са више од четири хиљаде рецепата. Пата ју је назвала Мој кувар, а народ га је временом прозвао Патин кувар. Поред препорука добрих јела, кувар је обогаћен и понеким Патиним саветом о бољем животу, који је донела из света. Заправо, Пата спада међу малобројне српске жене са краја 19. и прве половине 20. века које су еманциповале свој списатељски, научни, филозофски, архитектонски, сликарски, медицински или дар за хуманитарни рад. Додуше њено подручје деловања биле су кулинарске чаролије, а Патин кувар такорећи Библија српских домаћица остао је света кухињска литература. Време и забране нису му могле ништа. Штовише, Патин кувар се и даље штампа, користи и преноси са колена на колено. У историју се Пата уписала као наша прва школована домаћица и боркиња за изједначавање права жена и мушкараца, посебно када је реч о кулинарском престолу.
Иако министарска ћеркаПата је на први поглед остављала утисак обичне госпође. Говорили су чак да је била неупадљива и недопадљива. Али Бранислав Нушић овако је писао о Спасенији Пати Марковић: „ Министарска ћерка била је прва учена домаћица, са дипломом најпризнатије Бечке школе за вођење домаћинства. Знање које је стекла у царском граду, одлучила је да искористи за опште добро својих сународница. Желела је да наше даме научи како да им трпеза буде укусна и разноврсна, на који начин да воде кућу и да схвате због чега је потребно да домаћица постане угледно занимање…
Од када уђете у њен дом видите да је то дом учене, српске даме у коме ничега не мањка. Помислио би човек да у њему борави каква краљица и да има бар туце послуге. Међутим, госпођа Марковић има само једну служавку, са којом ради исте послове по кући. Када видите да се у маниру велике даме понаша као да је њен дом Двор, док не прозборите са њом не бисте ни поверовали у њену скромност и ведар дух којим она зрачи“.
А та ведрина је добила „крила“ када је тридесетих година прошлог века, на страницама Политике, Пата добила колумну „Добра кујна за добре домаћице“. Жене су биле одушевљене. Пата је позивала читатељке из свих крајева тадашње Југославије да шаљу рецепте заборављених старих јела и специфичних јела краја у коме живе. Редакција Политике је примала хиљаде писама, а у многим породицама се кувало управо по јеловнику који им је за тај дан предлагала госпођа Марковић. Но, њена жеља је била и да читатељке, поред савета о кувању, добију и сва знања о хигијени исхране, о хранљивој и калоријској вредности намирница која је о исхрани и здравом животу тадашња наука могла да понуди.
Иначе, Спасенија Пата Марковић рођена је као Спасенија Ђурић 31. децембра 1881. године у веома угледној београдској породици. Патин отац, Димитрије Ђурић, био је генерал, војни министар и члан Српске академије наука. Њена мајка Персида била je ћерка Димитрија Матића, доктора филозофије и министра правде и просвете, члана Друштва српске словесности. И док су се друге имућне девојке образовале за учитељице, Пата је учила у најпознатијој школи за вођење домаћинства у Бечу. А поред вештине вођења домаћинства стекла је и врхунске манире комуницирања у друштву. Смешила јој се лепа каријера у царском граду, али Пата се вратила у Београд. И тако је школована домаћица понудила дамама „пелцер“ за задовољство и већ 1907. године по принципима бечких и мађарских домаћинстава, објавила први „Кувар и саветник“.
Била је и управитељица Домаћичког течаја Београдског женског друштва и Женске занатске школе, у којој је ширила своје ставове и идеје донете из Беча. Наиме, живот у аустријској метрополи навео ју је да пропагира европски начин живота у земљи. Такође, је водила и јединствену мензу у којој се сваког дана хранило сто особа, претежно су то била школска деца.А била је и активна чланица „Кола српских сестара“. До почетка Другог светског рата, Спасенија Пата Марковић је објавила три Кувара и патнаест свезака разних рецепата.
Онда се све променило. Ратно звоно је одзвонило крај Патиној школи, а послератно се за њу никада није чуло. У јавности је забележено да је током рата у својој кући скривала јеврејску децу, али и да су напредне идеје и буржоаско порекло по завршетку рата довели до њеног хапшења. А сва њена имовина је национализована и име изопштено из јавног живота. Углавном, све што је имало везе са Патом забрањено је и прикривано, па се и њен Кувар скривао на полицама, а сва наредна издања, објављена после 1945. године потписана су само са „СМ”. Но, неко је ипак имао слуха да препозна да једина школована домаћица у земљи може да буде од користи, па је тако Пата позвана да нешколоване жене учи пристојним манирима и култури вођења куће.
Иако је Патин Кувар оспораван у послератном периоду, Патина ћерка Љубица је у послератном периоду поново приредила и модернизовала ову књигу, а издавачко предузеће „Народна књига”, како је било наведено „због великог интересовања”, објавило ју је 1956. године као „Велики народни кувар”, који је доживео десетине издања и који је преведен на неколико језика.
Сама и усамљена, краљица кулинарства преминула је у Београду 1974. у својој 94. години. Но, Патин кувар још живи.
Фото насловна:
Спасенија Пата Марковић, извор: Преузета из књиге Татјана Лош, Милена Марковић: Оне су промениле Србију: изузетне Српкиње (цртежи Војислава Беца Танурђић Белић), Београд: Новости, 2018.
