Retrospektivna izložba Moravačka jesen
27. 11. 2025.
Dramska predstava „ Čudnovata bolest“
1. 12. 2025.
Rođena je u Novom Sadu 30. novembra 1859. godine. Jedna je od sedam Vojvođanki izabranih poslanica Velike Narodne Skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, koja je izglasala prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Tako je bilo jednog hladnog i snežnog ponedeljka 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu kada je Vojvodina priključena Srbiji, a na skupu na kojem je to objavljeno učestvovale su i žene. Prvi put u istoriji Evrope žene su dobile pravo glasa. A jedna od njih sedam koje su bile u dvorani bila je i Milica Tomić, ćerka najznačajnijeg srpskog političara u Ugarskoj u 19. veku, takođe i supruga političara i publiciste, Jaše Tomića. Njeno delo svedoči o hrabroj ženi koja se suprostavila normama svog vremena i aktivno radila na unapređenju statusa žena u društvu.
Poreklo i brak sa Jašom
Milica je u Pešti i Beču bila odlična studentkinja, koja je pored svog srpskog jezika govorila i francuski, engleski, nemački i mađarski. Počela je i da piše, u početku su to bile priče i pesme, a onda su usledili i politički tekstovi. Njen otac, vođa vojvođanskih Srba u tadašnjoj državi Austrougarskoj, još od 60-ih godina 19. veka bio je vlasnik i urednik novina Zastava, pa je Milica počela da piše i za taj list. I kada se 1885. godine udala za Jašu Tomića Zastava je kao Miličin miraz postala glasilo Tomićeve političke stranke.
Naravno, to je izazvalo gnev Jašinih protivnika kojima je Milica oštro odgovorila knjižicom „Prijatelji“ Miletićevi. Oni su joj uzvratili brošurom Malo više svetlosti, a ona novom Izvrtanje nije svetlost. Uglavnom, bio je to mali rat vođen rečima. Jer pravdoljubiva i hrabra Milica nije mogla, a ni htela mirno da podnosi uvrede. Ponela se odvažno, kao prava ćerka svoga oca koji je život posvetio borbi za prava, slobodu i napredak.
U međuvremenu, novinar lista Branik, Miša Dimitrijević dokopao se pisma koje je Milica kao devojka napisala svom tadašnjem vereniku Branku Petroviću, pravniku iz Bečkereka (Zrenjanina) i objavio ga. Cilj mu je bio da osramoti Milicu, a Jašu Tomića ponizi. A sve zbog novina, jer ko je imao Zastavu uz njega su bili i glasači na izborima. Uvređen i besan Jaša Tomić je toga 4. januara 1890. godine na peronu železničke stanice u Novom Sadu ubio Mišu Dimitrijevića. Ovaj zločin u istoriji je upamćen kao „Tucindanska tragedija“. Jaša je u zatvoru proveo sedam godina.
Jedina žena urednica časopisa u prvim decenijama 20. veka
U tom periodu Milica se posvetila prosvećivanju žena. Tako je u Novom Sadu osnovala žensku čitaonicu „Posestrima“ i činila sve što može da pomogne i ženema sa sela, te pokrenula dobrotvorni fond za bolesne i siromašne žene, a 1911. godine osnovala i časopis Žena. Milica Tomić bila je jedina žena urednica časopisa u prvim decenijama 20. veka i upravo po tome je list Žena jedinstven u istoriji štampe namenjene ženama. Jer drugi ženski listovi, na primer Domaćica iz Beograda i Ženski svet iz Novog Sada, koje su suštinski uređivale žene, zbog drugačije zakonske regulative u trenutku osnivanja, morali su imati potpisane muškarce kao glavne urednike.
No, list Žena je imao prevashodno emancipatorsku i prosvetiteljsku ulogu i nastojao je da kreira i promoviše „koncept nove žene“. Ili, kako će Julka Hlapec Đorđević deceniju kasnije govoriti, koncept „advanced woman“, kao i da pokaže koje su njene nove uloge u društvu. I tako je zalaganje Dositeja, Vuka i Sterije za prosvećivanje „ženske čeljadi“ i kod Srba urodilo plodom, pa se 1847. godine, pored prvih ženskih škola, pojavio i novinski prvenac Ženski vospitatelj. A naslednica ovog časopisa bila je Domaćica, koja je čitateljkama proširila vidike van kuće nenametljivo pišući o „čežnji ženskinja za univerzitetskim obrazovanjem“. Domaćica je podržavala žensko školovanje, ženske gimnazije, učiteljske i više devojačke škole.
Časopis Žena kontinuirano je izlazio u periodu 1911-1914 i 1918-1921. godine i u tom periodu bio jedini novosadski časopis za žene na srpskom jeziku bez frivolnog sadržaja. Takođe, je bio sasvim angažovan list koji se bavio pitanjem emancipacije žena i koji je potsticao žensko stvaralaštvo na svim poljima života i rada. Naravno, Milica Tomić je bila najodgovornija za osnovni ton časopisa. A on se prepoznavao po aktuelnim i korisnim temama. Tako su se u časopisu redovno objavljivali tekstovi o ženskim skupovima u Evropi, kao i o iskustvu žena u borbi za pravo glasa u Evropi i SAD, te vaspitanju dece, higijeni, modi, pitanjima ženske duše, kao i o radu ženskih udruženja i organizacija.
Priznavši značaj Miličinog rada savremenice su je uvrstile među najznačajnije žene toga doba
Veliki prostor je dat upravo temama u vezi sa obrazovanjem žena, naročito univerzitetskim obrazovanjem, dok je Žena svojim putopisima čitateljke vodila i po svim meridijanima sveta. A donosila je i romane u nastavcima, pripovetke i poeziju. Prevodi iz stranih ženskih novina, vesti o koncertima, predstavama i reklame, dopunjavali su sadržaj Žene. Kao što smo već naglasili, doticana su i prava žena, ali je prevaga, ipak bila na obrazovanju, zabavi i koraku sa vremenom. Bogato ilustrovan, ovaj časopis bio je ponos Milice Tomić i svih koji su sa njom učestvovali u njegovom stvaranju.
Pored uredničkog posla za časopis i kalendar Žena Milica je pisala i članke koje je objavljivala u časopisu i kalendaru Žena, novosadskoj Zastavi, te Letopisu Matice srpske (1926). A objavila je i dve publikacije Izvrtanje nije svetlost – odgovor M. Dimitrijeviću (1886) i Nekoji „Prijatelji Milletićevi (1886). Takođe, se bavila i prevodilačkim radom, pre svega za potrebe časopisa Žena. Priznavši značaj Miličinog rada savremenice su je uvrstile među najznačajnije žene toga doba u knjizi Srpkinja njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas (1913).
Godine 1922. posle smrti supruga, Milica se povukla iz javnog života. Preminula je u Beogradu u 85. godini. Trenutak njenog ispraćaja do poslednjeg odredišta zabeležila je Poleksija D. Dimitrijević Stošić: „ Umrla je tiho i skoro zaboravljena u Beogradu (28) 11. 1944. Na poslednjem putu veliku ženu pratila je mala povorka rođaka i prijatelja. Jedan nepoznati govornik održao je kratak, ali neposredan i topao govor“.
I na kraju, ali zato ne manje važno treba reći da je Milica svaki izlazak lista Žena ispod štamparske prese uzbuđeno i ozareno dočekivala. Stoga, taj njen zadovoljni osmeh kao da lebdi iznad svih zanimljivih i korisnih objava koje u raznim medijima i na mrežama danas postavljaju neke nove pametne devojke.
Foto naslovna:
Milica Tomić, izvor: Preuzeta iz knjige Ivana B. Spasović: Bile su prve; Biografije odvažnih Srpkinja, Čačak: Pčelica izdavaštvo, 2022.
