Šesta Ljetna škola o pravima manjina u Donjoj Stubici
16. 6. 2026.
Prva je Srpkinja koja je postala član Nacionalne američke akademije nauka. Svrstali su je među više od 300 nobelovaca, koji su upisani u trajanje ove akademije. Četverostruki je akademik. Zajedno sa svojim timom objavila je više od 380 naučnih radova u međunarodnim časopisima, tri knjige o inženjerstvu tkiva, sto patenata. Takođe, je održala i 380 predavanja diljem sveta. A predavač je na univerzitetima širom sveta. Najviše je citirani srpski naučnik u istoriji. Redovni je profesor bioinženjeringa medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija. Mentorirala je oko 250 polaznika. Prva je žena inženjerka na Sveučilištu Kolumbija. Rukovodi laboratorijem za matične ćelije i inženjering tkiva. Takođe, je Mikati Foundation profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka, te profesor dentalne medicine. Član je i Srpske akademije nauka i umetnosti.
Dobitnica je prestižne Međunarodne nagrade za 2026. godinu
Srpsko-američka naučnica prof. dr Gordana Vunjak Novaković, pionirka regenerativne medicine na Univerzitetu Kolumbija, dobitnica je i prestižne Međunarodne nagrade L’Oréal-Unesco „Za žene u nauci“ za 2026. godinu, a priznanje joj je uručeno na ceremoniji u sedištu Uneska u Parizu. Nagrađena je kao laureatkinja za Severnu Ameriku za svoj izuzetan doprinos razvoju bioinženjerstva ljudskih tkiva i unapređenju ljudskog zdravlja.
Inače, ovogodišnje laureatkinje izabrane su među rekordne 504 nominacije iz 89 zemalja sveta, a nagrade su uručene naučnicama koje svojim istraživanjima daju ključan doprinos rešavanju globalnih zdravstvenih i ekoloških izazova od regenerativne medicine i genomike do poljoprivrednih inovacija i istraživanja uticaja ishrane na mentalno zdravlje.
A istraživanja profesorke Vunjak Novaković pomeraju granice regenerativne medicine i otvaraju nove mogućnosti za razvoj personalizovanih terapija. Posebno značajan doprinos predstavlja razvoj sistema poznatih kao „organi na čipu“, koji verno reprodukuju složenost ljudskih bolesti, uključujući kardiomiopatije i metastatske oblike karcinoma. U Laboratoriji za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija, profesorka Vunjak Novaković sa svojim timom razvija tako tehnologije za uzgajanje ljudskih tkiva u laboratorijskim uslovima radi regeneracije tela od zarastanja preloma kostiju do oporavka oštećenih pluća, jetre i srca. Njena dugoročna vizija jeste stvaranje univerzalnih matičnih ćelija koje bi omogućile regeneraciju vitalnih organa bez potrebe za imunosupresivnim terapijama nakon transplantacije.
Takođe, treba reći da program L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci”, koji ove godine obeležava svoje 28. izdanje, do sada je podržao više od 5.000 naučnica iz preko 140 zemalja sveta. A od 1998. godine dodeljene su 142 međunarodne nagrade, a čak sedam laureatkinja kasnije je osvojilo Nobelovu nagradu za nauku.
Pasiju prema nauci nasledila je od oca, hemijskog inženjera
Gordana Vunjak Novaković, naučnica svetskog glasa, pasiju prema nauci nasledila je od oca, hemijskog inženjera. Upravo njemu je zahvalna što joj je pokazao put kojim idu samo najposvećeniji, najuporniji. Jer je u porodici negovao veru u rad i ljubav prema poslu. Govorio joj je: „Jedino ti rad niko ne može uzeti“. I ona mu je verovala, tako da joj posao nije bio ni teret, ni žrtva, već prirodno stanje.
Stoga, je zahvalna i svim profesorima iz Zemunske gimnazije koji su je nagovorili da ode na ex jugoslovensko, savezno takmičenje iz hemije. I naravno, osvojila je prvo mesto. To joj je onda bila i odskočna daska i smer za dalje školovanje.
Zahvaljujući profesoru Robertu Langeru zainteresirala se za novu oblast – inženjerstvo tkiva
Upisala je Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, gde je i rođena 1948. godine. Diplomirala je u roku, a prosečna ocena bila je 9.97. Magistrirala je i doktorirala na Beogradskom univerzitetu. A na fakultetu koji je završila, nekoliko godina bila je redovni profesor na katedri za hemijski inženjering. Onda se, na predlog mentora profesora Dragoljuba Vukovića, uputila preko bare, dakle u Ameriku. Dobila je Fulbrajtovu stipendiju i nastavila usavršavanje na Institutu za tehnologiju u Masečusetsu. Vođena je tada rukom najboljeg bioinženjera na svetu, profesora Roberta Langera. I zahvaljujući njemu, usmerila se na novu oblast – inženjerstvo tkiva.
No, uspesi ove vredne i energične žene mogu se nizati unedogled. A ona čini sve da mladi ljudi, a bilo ih je više desetina koji su prošli kroz ovaj naučni hram, ovladaju znanjem i primene ga. Naravno, važno joj je da mladi ljudi imaju otvorene horizonte, to je ključno da zavole školu i rad i budu radoznali. Upravo to je ključ uspeha koji joj je darovan u porodici, u beogradskom Zemunu. A njeni roditelji ulagali su sve u obrazovanje svoje dece, kulturu, putovanja. Inače, otac i brat su, kao i ona, hemijski inženjeri. Iako nije planirala da život nastavi u Americi posle usavršavanja na Kolumbija univerzitetu, danas živi u dve domovine. Beogradu se rado vraća. A uspela je i da joj Njujork liči na Beograd, nikada ne spava, pun je energije, malčice haotičan, ljudi su direktni i otvoreni.
Smatra da porodična harmonija doprinosi uspehu i u profesiji
Gordana Vunjak, nije uspela samo u nauci, već je uspela i u privatnom životu. Smatra tako da porodična harmonija doprinosi uspehu i u profesiji. Naime, veliku podršku ima od supruga Branka, arhitekte koji je projektovao univerzitetske i javne zgrade širom sveta. I veliki je filomofil, i pasionirani čitalac dobrih knjiga. Sin Staša je lekar (MD) i specijalist radiologije, živi i radi u Njujorku.
I na kraju, ali zato ne manje važno treba reći da je Gordana Vunjak Novaković dobila i nagradu za životno delo Društva za inženjerstvo tkiva i regenerativnu medicinu. Izabrana je među pedeset najboljih akademskih poduzetnica u nauci o životu, a primila je i godišnju nagradu Evropskog patentnog ureda.
A među brojnim nagradama i priznanjima, dr. Vunjak Novaković služila je u Veću NIBIB-a, predsedala Kolegijem članova Američkog instituta za medicinsko i biološko inženjerstvo (AIMBE). Sada predsedava sekcijom za bioinženjerstvo Nacionalne akademije inženjerstva, te je članica Naučnog odbora Howard Hughes Medical Institute. Primljena je u Women in Technology International Hall of Fame, te je, takođe primila i nagradu Pierre Galletti AIMBE-a.
Izvor: Delovi teksta preuzeti su iz knjige Tatjana Loš, Milena Marković: One su promenile Srbiju: izuzetne Srpkinje; Beograd: Kompanija Novosti, 2018.
Foto naslovna:
Gordana Vunjak Novaković, izvor: termis 2024.
