СРПСКО-ДАЛМАТИНСКИ МАГАЗИН – од утемљења до данас
Србско-далматински магазин је био најстарији часопис на словенском југу писан словенским језиком. Истрајао је непуне четири деценије (1836-1873) са готово неизмјењеном концепцијом, али са јасном визијом властитог националног задатка према којем се изузетно одговорно односио, користећи се притом, тек једном универзалном методом – изношењем истине. Србско-далматински магазин покренуо је Божидар Петрановић, а потом су га уређивали Ђорђе Николајевић и Герасим Петрановић. Био је то први часопис који је излазио на народном језику у Приморју.
Просвјетитељска мисија овог магазина, са непрестаном амбицијом да се путем разноврсних текстова обраћа углавном оном слоју читалаца потеклом из редова релативно танке српске интелигенције, није престала да траје све до посљедњег броја. Часопис ће тако фактографски утемељено тематизирати сва за српски народ, а напосе српску православну цркву важна питања. Притом ће заговарати посве отворену оријентацију, а то значи да су за сараднике јамчиле њихове ријечи и аргументи, а нипошто случајност рођења или било какво вјерско или политичко опредjељење.
Стога, је управо један хармоничан саоднос у основи широког круга тема од историје, па до лијепе књижевности у различитим формама, баш као и савремени приступ, омогућио непосреднији пријем и усвајање општих идеја почев од основа националне идеологије, па до реформисаног језика. Но, и унаточ чињеници да су га уређивали и највећим дијелом исписивали припадници свештенства, уосталом тада је то било готово једино могуће извориште интелигенције, за њега би се све прије могло рећи, неголи да је био клерикалан.
Свакако да поред друштвене и интелектуалне атмосфере која је окруживала ово велико и ентузијастичко родољубно постигнуће, у томе треба гледати и разумљив одjек утјецаја личности његових главних уредника. Управо зато је годишњица смрти једног од њих, Герасима Петрановића, потоњег епископа боко-котарског, била један од главних мотива за његово поновно покретање 2006. године. A уз Герасима су у бираном друштву једнако важних личности били и његов брат и утемељивач Магазина Божидар (Теодор) Петрановић, затим епископ Никодим Милаш и, свакако, најдуговјечнији у тој улози, дубровачки прота и доцније митрополит дабро-босански Георгије Николајевић.
Дакле, сви они ће путем писане ријечи и преданог научног рада афирмисати дотад затомљене вриједности националне баштине. И не само то, јер биће он јасан путоказ српском народу у Далмацији, коме је на Магазиновим страницама било посвећено највише простора, да преко пробуђене националне свијести у грађанском друштву поради и на стварању политичке артикулације. Стога, у том контексту важно је истаћи и намјеру нашег великог писца Владана Деснице који је покретањем Магазина Сјеверне Далмације (1934-1935), у новим околностима заједничке јужнословенске државе, заправо дословно оживотворио идеје Србско-далматинског магазина.
Но, да и данас програмски задаци овог часописа нису потрошени „а неке теме готово да нису изгубиле ништа од давнашње актуелности, сматра његов уредник др. Бранко Чоловић. Такође, је мишљења да „штавише, у овом тренутку имамо предност што се са одређене дистанце можемо посебно односити и према изворном Магазину, да сагледавајући његове не мале доприносе и укупне домете, приступимо му као захвалној историографској чињеници. Ново графичко уређење, модернизована ликовна опрема и понешто иновирана уређивачка концепција, тек су нужни обол новом времену. Намјере и поштени приступ темама остају исти.“
Извор: Српско-далматински магазин, уредник Бранко Чоловић. Сплит: СКД „Просвјета“ Пододбор Сплит: ВСНМ града Сплита, 2006. (св.1)
Фото насловна:
Српско-далматински магазин, извор: Српско-далматински магазин, уредник Бранко Чоловић. Сплит: СКД “Просвјета” Пододбор Сплит: ВСНМ града Сплита, 2006. (св. 1)
