ИСИДОРА ЖЕБЕЉАН – композиторка и академик
На данашњи дан 2020. године у педесет и трећој години живота од последица вируса Ковид 19 преминула је у Београду Исидора Жебељан. „Њене композиције су као поља пшенице која трепери под врелим војвођанским сунцем. Њени наступи били су као велике сцене жетве“… Композиторка млађе генерације и редовна чланица САНУ, светско име класичне музике, путу којим је водило срце стално се враћала. Њене композиције обухватају скоро све жанрове уметничке музике и одликује их препознатљиви лични композиторкин стил. Музика Исидоре Жебељан је интернационално призната што доказују многе награде које је добила за различита композиторска остварења.
Исидора Жебељан рођена је 27. септембра 1967. године у Београду. Отац јој је био песник Петар Жебељан, мајка Босиљка. Већ у основној школи Исидора је била девојчица чудо. Није имала ни пуних једанаест када је 1978. године потписала балетску представу за школску приредбу. Дебитантски наступ детета за које школска управа није имала нарочито разумевање, побудио је у њој инат. И, наравно у споју са талентом није могла да погреши. Одабрала је да следи вредности које нису нарочито биле популарне у времену њеног стасања. Класична музика била је њен избор на Катедри за композицију и оркестрацију код Властимира Трајковића на Факултету музичке уметности у Београду.
Исидора је привукла пажњу интернационалне јавности својом опером „Зора Дyлијан“, коју је поручила Генесис Фоундатион из Лондона. Ова опера је премијерно изведена у Амстердаму 2003. године, у режији Дејвида Паунтнија и Николе Раб. Иста продукција је те године отворила педесету сезону Бечке камерне опере. Потресна судбина младе песникиње у једночинки, дизала је на ноге публику. Заправо, „Зора Дyлијан“ је Исидорина прича у нотама, она истражује нестанак поетесе која је завештала песму о сопственом нестанку. У њој је описала место где је последњи пут виђена.
Иначе, Исидора је композиције писала сa таквом лакоћом да је у само једној години настало пет њених великих дела, али за њу нема великих и малих дела. Говорила је да је свако и свачије дело важно, јер је важно стварање. А публика је, може се рећи, најбоље прихватила њено „Селиште“, „Руковети“, „Песму путника у ноћи“, „Коња Светог Марка“, „Нове Ладине песме“, те „Дух из тикве“. Заправо, након успеха опере „Зора Дyлијан“, Исидора је непрекидно добијала поруџбине значајних институција и музичких фестивала. А компоновала је и за изузетне музичке ансамбле као што су: Бечки симфоничари, Тхе Ацадемy оф Ст. Мартин ин тхе Фиелдс, Бродски квартет, Октет Берлинске филхармоније, Холандски камерни хор и Лондон Брасс.
Њене композиције се редовно изводе по читавој Европи, Израелу, Далеком Истоку и у Америци, укључујући и фестивалe: Венецијански бијенале, Фестивал у Брегенцу, РАИ Фестивал Нуова Мусица (Торино), Сеттембре мусица (Милано-Торино), Сеттимана Мусицале Сенесе (Сијена), Музички фестивал Западнонемачког Радија (ВДР), ИСЦМ-фестивали (Гетеборг, Вроцлав), Галваy Артс Фестивал (Ирска), Ултима Фестивал (Осло), Еилат Фестивал (Јерусалим), Фестивал Ноус Сонс (Барселона), Фестивал Л’ Ест (Милано), Цроссинг Бордер Фестивал (Холандија), Казалиште Улyссес Бријуни, Музички бијенале у Загребу (Хрватска), Котор Арт (Црна Гора) и БЕМУС…
Као што смо поменули на почетку, Исидора је студирала композицију на Факултету музичке уметности у Београду, а од 2002. године она је била професор композиције на истом факултету. За свој композиторски рад освојила је неколико значајних награда у земљи, укључујући и Мокрањчеву награду 2004. године. Добитница је и стипендије њујоршке фондације Цивителла Раниери за 2005. годину. А 2006. године изабрана је за члана Српске академије наука и уметности (од 2012. редовни је члан), а 2012. године за члана Светске академије уметности и наука (ВААС). Берлински часопис „Дер Фреитаг“ изабрао је Исидору Жебељан за једну од десет најперспективнијих јавних личности на свету за 2009. годину. Године 2014, као прва јавна личност са Балкана, добила је награду Парламентарне скупштине медитеранских земаља, за достигнућа у области културе и уметности.
Значајно место Исидори Жебељан припада и у позоришној и филмској музици. Компоновала је тако музику за више од тридесет позоришних представа у свим значајним кућама у Србији, Норвешкој, Хрватској и Црној Гори. За свој рад на том пољу три пута јој је додељена Стеријина награда. Такође, је четири пута добила и награду Yустат бијенала позоришног дизајна за најбољу позоришну музику. Радила је и на неколико филмских партитура, укључујући и оркестрацију музике Горана Бреговића за филмове Дом за вешање, Аризона Дреам, Подземље и др. Ауторица је музике за филм Милоша Радивојевића Како су ме украли Немци, за коју је 2011. године добила награду за најбољу оригиналну музику на Филмском фестивалу у Сопоту. Такође, је важно рећи да је Исидора била и најмлађи академик у Србији.
Активно је наступала као пијаниста и диригент, изводећи своју музику, али и музику других, нарочито српских композитора Љубице Марић, Александра Обрадовића, те Вука Куленовића. Дириговала је и премијере композиција Душана Радића и Василија Мокрањца. Посебно су значајни њени диригентски концерти у Лондону (оркестар Ацадемy оф Ст Мартин ин тхе Фиелдс) и Амстердаму. Ноте су Исидору одвеле на сaм врх савремене светске класичне музике. Била је цењена, тражена и радо слушана. Од ње су се унапред наручивале композиције, концертна дела широм светских музичких позорница. А она је живјела музику и радо слушала Прокофјева, Дебисија, Равела, Берлинску симфонију, румунску ромску музику, Шабана Бајрамовића…
Сагласје са собом, музиком и животом давала јој је и брачна заједница са Бориславом Чичовачким, музичарем и писцем са којим је имала сина Петра. Исидора Жебељан сахрањена је 2. октобра 2020. године у Алеји Заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Скуп „Сећање на Исидору Жебељан” одржан је 21. децембра 2021. у САНУ.
Фото насловна:
Исидора Жебељан, извор: Преузета из књиге Татјана Лош, Милена Марковић: Оне су промениле Србију: Изузетне Српкиње; (цртежи Војислава Беца Танурђић Белић), Београд: Новости, 2018.
