ВЛАДАН ДЕСНИЦА – књижевник

Владан Десница рођен је у Задру 17.септембра 1905.год. у породици угледног адвоката  др Уроша Деснице. ДедаВладана Деснице, Владимир Десница био је веома угледан човек, велепоседник и председник општине у Обровцу. Да је писац Владан Десница био потомак славних предака сведочи и чињеница да је његов дедаВладимир 30 година стајао на челу обровачке општине. Веома се залагао за српски народ у Далмацији. У политичком животу тога времена учествовао је и отац Владана Деснице, др Урош Десница који је саставио текст Задарске резолуције. С друге стране Владан Десница био је повезан са чувеном породицом Јанковић. Олга Јанковић, кћи грофа Илије Јанковића била је бака књижевника Владана Деснице по очевој лози. Мајка Владана Деснице, Фани, рођена Луковић из Боке которске рођакиња је историчара дон Ника Луковића.

Основну школу Владан Десница похађао је у Задру. Две године Првог светског рата провео је у Грчкој, где му се отац склонио с породицом. Гимназију је почео да похађа у Задру, а кад је тај град припао Италији, наставља гимназију у Сплиту и Шибенику. Матурирао је  у Шибенику 1924. године у класичном одељењу тамошње гимназије. Правне науке студирао је у Загребу и Паризу. Дипломирао је 1930. године у Загребу. У Паризу је слушао предавања из филозофије, па је тако задовољавао своја интересовања за филозофске теме, које ће код њега бити присутне током целог живота. Оженио је 1934. Ксенију Царић из Јелсе на Хвару с којом је имао четворо дјеце, Јелену, Олгу, Наташу и Уроша. После завршених правних наука запослио се у Државном правобранилаштву у Сплиту, где је остао до почетка рата. Године 1941. италијанске окупационе власти одвеле су га у Задар за преводиоца на усаглашавању законских прописа. Из Задра се склонио 1943. у Ислам Грчки, а одатле прешао на ослобођену територију 1944. и са ЗАВНОХ-ом дошао у Загреб 1945. године. У Загребу ради у правном одељењу Министарства финансија до 1950., а од тада био је професионални писац све до смрти.

Владан Десница имао је широко образовање: поред познавања књижевности, филозофије, естетичких теорија, знао је италијански, француски, руски, а служио се латинским и грчким језиком. Био је без сумње један од најкомплетнијих интелектуалаца свог времена. Само један роман био је довољан Владану Десници да га се уврсти међу великане 20. века која би без његовог доприноса била интелектуално и духовно сиромашнија.

Објавио је два романа: Зимско љетовање (1950.) и Прољећа Ивана Галеба (1957), док је трећи, Проналазак Атхантика остао недовршен. Написао је 32 новеле објављене у четири збирке: Олупине на сунцу (1952.), Прољеће у Бадровцу (1955.), Ту, одмах поред нас (1956.) и Фратар са зеленом брадом (1959.). Објавио је збирку пјесама Слијепац на жалу (1956.) и драму Љестве Јаковљеве (1961.). Успјешно је писао есеје, књижевне и казалишне критике и друге кратке форме, а запажен и његов сценариј за филм Концерт (1954.) режисера Бранка Белана.

Владан Десница умро је у Загребу 4. марта 1967., а сахрањен је покрај цркве светог Георгија у Исламу Грчком.

%d blogeri kao ovaj: