АРСЕН ДЕДИЋ – јединствен пјевач, кантаутор, музичар и пјесник

На данашњи дан 1938. године у Шибенику је рођен Арсеније – Арсен Дедић један од наших најсвестранијих умјетника. Музика је Арсену била живот. Он ју је складао, писао аранжмане и стихове, пјевао, изводио. Сматра се зачетником шансоне у Хрватској, музичког жанра који спаја његова два кључна умјетничка израза ‒ музику и поезију. Много пута Арсен је био награђиван за свој рад укључујући и најпрестижније награде за животно дjело.

Прве музичке кораке направио је уз оца Јована који је у шибенској лименој музици свирао неколико инструмената. Арсен је тако научио да свира клавир, гитару и флауту. Мајка Вероника Мишковић, врло луцидна, стасита и лијепа жена била је веома побожна и  није знала да пише, а касније је то научила од Арсена који јој се дивио. Прву флауту, управо му је матер одабрала и купила у Загребу у Илици број 40, гдjе је тада била радња за продају инструмената. Због те прве Арсенове флауте морали су да продају комад земље. Није било другога, јер његова тежачка породица је била сиромашна и тешко су живјели.

Иначе, Арсенов старији брат Милутин Дедић који је био  сликар, историчар умjетности, новинар, публициста, путописац име је добио по краљу Милутину Немањићу, док је Арсен назван по српском патријарху Арсенију Чарнојевићу. Но, у кући Дедића славила се Слава, али и два Божића јер матер Вероника сматрала је да треба поштивати оно одакле је дошла. Арсен осим што се у младости окренуо музици, јер испољавао је ту „жицу“ и поезији, волио је и да црта што се у каснијем раду види кроз његове илустрације које објављује у својим збиркама. А волунтирао је и као ватрогасац и повремено играо кошарку.

У родном Шибенику Арсен је завршио гимназију и средњу музичку школу, коју доласком у Загреб још једном апсолвира. Био је одличан ђак и имао све петице. Своју љубав према музици показује и оснивањем клапе као средњошколац и свирајући у позоришном оркестру, а исказује и страст према сликарству. У Загребу је уписао Правни факултет, који је напустио 1959.  да би се пребацио на  Музичку академију гдjе је дипломирао у фебруару 1964. године. За вријеме загребачких студентских дана Арсен се активно бавио музиком свирајући као флаутист у више ансамбала и јазз оркестара, те пјевајући у неколико вокалних скупина: Прима, Загребачки вокални квартет, Мелос, такође je водио и инструментални Квартет флаута. А истовремено пише и објављује за многе књижевне новине и часописе.

Убрзо је служио и војни рок у Лици и упознао Радета Шербеџију. Готово цијелог живота Арсен је писао пјесме, а средином 1960-их започео је кантауторску каријеру. Као солист тако дебитира  1963. године  на Загребачком фестивалу популарне глазбе. Складбе Модерато цантабиле и Кућа поред мора из 1964. означиле су почетак његовог музичког опуса и смјер кантауторског стила. Складајући шансоне, на домаћој сцени постаје заштитним знаком тог музичког жанра. До почетка 1980-их афирмисао се и на међународној сцени, а сарађивао је и са познатим пјесницима пјевачима Сергиом Ендригом, Гином Паолијем и Булатом Окуђавом.

Уз више од четрдесет албума, Арсен је оставио и низ препознатљивих мелодија на подручју сценске, филмске и ТВ глазбе, те написао партитуре за око 200 позоришних представа. А објавио је и двадесет збирки пјесама.

Арсен Дедић се у највећој мјери бавио компоновањем, свирањем, дириговањем, књижевношћу и превођењем. Често га се наводи као утемељитеља хрватске шансоне, а у својој каријери освојио је и бројне награде. Неке од њих су: Награда Иво Тијардовић 1979. године, Прикс Јацqуес  Брел 1979., Премио Тенцо у Сан Рему 1982., признање Премио Рецанати 1991., Порин за животно дjело 1999., Горанов вијенац 2003., Киклоп 2009. и 2013., двије Златне арене, као и бројне друге награде. Арсен је у бившој држави одликован Редом заслуга за народ сребрног вијенца, а предсједник Туђман га је 1995. године одликовао Редом Данице хрватске с ликом Марка Марулића за његов културни рад, док га је предсједник Месић 2008. године одликовао Редом хрватског плетера за особит допринос развитку и угледу Хрватске и добробити њезиних грађана.

Међутим, Арсен је увијек био свој – антиполитичан. Одбацивао је тако могућност политичког ангажмана или подршке неком политичару. Био је увјерен да пјевачима декларативни искази не требају. А погађан забранама и цензурама у разним дијеловима своје каријере, као своју животну девизу често је истицао либералну крилатицу Јохна Стуарта Милла по којој слобода појединца сеже све до туђе слободе. Говорио је за себе  да је „пјесник опће праксе“, а објавио је двадесет збирки пјесама и за пјеснички рад добио Горанов вијенац. Својом музиком оплеменио је и небројене стихове пјесника које је волио. Смјештање у жанрове и ладице, такође није волио…

Музика је Арсена спојила са животном дружицом Габи Новак, а уз музику је одрастао и њихов  син успјешни музичар Матија. Иако је Арсен Дедић преминуо у Загребу 17. августа 2015. године у 78. години живота, Арсенов дух и даље остаје са својом публиком.

У Просвјетиној Централној библиотеци – Средишњој књижници Срба у РХ, спремна за посудбу је књига Златко Галл: Арсен – Човјек као он, Загреб: Медиа Бар; Цроатиа Рецордс, 2020.

Foto naslovna: https://en.wikipedia.org/wiki/File:DedicArsenCropped.png Creative CommonsAttribution-ShareAlike 3.0 License.

%d blogeri kao ovaj: