ДАНИЦА ТОМИЋ – прва жена пилот у Краљевини Југославији

Авијатичарка о чијем се животу врло мало зна, чини се преминула је на данашњи дан 1961. године. Даница Бабић удана Томић била је очарана авионима и страствена у лупинзима. У мушком свету који је дамама „секао крила“, Даница је храбро полетела до великих небеских висина. Један сан се остварио – постала је прва жена са пилотском дозволом у Краљевини Југославији. 

Рођена је у  месту Даљ близу града Осијека 1905. године, а удала се за  мајора Миодрага Томића, војног пилота који се истакао за време Балканских ратова и Првог светског рата. Могла је Даница да буде савршена монденка која наручује нову чипку из европских престоница, дочекује мужа код куће и смешка се, као што се то очекивало од већине жена тога доба. И као супруга мајора Миодрага П. Томића требало је да ужива у бенефицијама брака са најуспешнијим пилотом Првог светског рата. Но, Даницу није испуњавао тај уређени живот у којем је све тако „предвидиво, ушушкано и учмало“… 

Она је желела да лети и ужива у небеском плаветнилу тамо горе изнад белих облака. Упорна и необично својеглава, имала је срећу да је супруг разуме. Тако да је она своје дане посвећивала читању књига о авионима. Читала је и крала занат „од најбољег међу најбољим“ пилотима, који је „случајно“ био њен супруг. Даница је била необична жена, њена интересовања су била атипична. Није записивала рецепте за колаче, као већина сународница њеног доба, већ лекције о пилотским вештинама и пилотирању.

Деби за јавност догодио се тако на прослави петнаестогодишњице Београдског аеродрома, 1928. године, када је Даница села у пилотски кокпит и подигла се у висине. Изводила је акробације изнад провалије дубоке 2500 метара. Присутни новинари су прво занемели, а онда се зачуо громогласни аплауз. У Илустрованом листу сутрадан је објављена фотографија испред авиона са текстом: „Госпођа Даница Томић, супруга мајора Томића – прва жена у нас која је правила лупинге, а што је окретање авиона у ваздуху, и друге акробације“.

Срећа јој се поново „осмехнула“ 1930. године када је у Политици  објављен оглас Друштва резервних летача. Наиме, примали су тада нове кандидате у цивилну пилотску школу у Београду, а конкурс је био отворен и за жене. И тако је Даница прва полетела да се пријави. У том подухвату друштво су јој правиле Кристина Горишек и Загорка Плећевић, али је Даница добила пилотску дозволу годину дана пре њих, 1933. године.

Била је упадљиво боља и од многих мушких колега, па је тако на предлог наставника изашла на завршни испит међу првима у својој класи. Нико тада није веровао у оно што је тога дана маестрална Даница извела и показала. Бриљирајући на практичном делу испита за који су се многи годинама припремали неуспевајући никада да га положе, једна жена је узбуркала јавност. Сат и по времена Даница  је  демонстрирала свој невероватни таленат и знање. У комисији су седели официри из Команде ваздухопловства, које је готово посрамила својим умећем, али су дали праведну завршну реч.

„Кандидат лети врло мирно, сигурно, сталожено и са веома ретким самопоуздањем“, писало је у извештају стручњака. И тако је Даница тога дана постала прва жена у Краљевини Југославији са дипломом и дозволом туристичког пилота. Небеске висине биле су освојене. Захваљујући овој дами ваздухопловство је у августу 1933. године, званично престало да буде мушка професија. Даници небо више није било граница. А прва жена у свету која је добила пилотску дозволу била је Рајмонда де Ларош, осамнаест година раније.  

Но, на жалост након добијања пилотскe дозволе Даница је пала у заборав. А њен муж мајор Томић, пилот и командант 6. ваздухопловног пука, када је почео Други светски рат, је доживео судбину већине југословенских пилота. Пао је у заробљеништво, преживео голготу и после рата отишао у Сједињене Америчке Државе. Стога се претпоставља да је и Даница Томић кренула за њим. Тако се након 1933. године, о првој жени која је пилотирала као да је рођена само за висине, губи сваки траг.

Фото насловна:
Даница Томић, извор: Преузета из књиге Татјана Лош, Милена Марковић: Оне су промениле Србију: Изузетне Српкиње; (цртежи Војислава Беца Танурђић Белић), Београд: Новости, 2018.