МАРИЈА БУРСАЋ – народна хероина

На данашњи дан прије тачно 79 година од посљедица рањавања, али са пјесмом на уснама преминула је Марија Бурсаћ, учесница Народноослободилачке борбе и прва жена народни херој бивше државе.

Била је најстарије од петеро дjеце сиромашне породице Николе, ложача парних котлова у Дрвару и Јоке, домаћице. Марија је своје дjетињство провела у родном селу у Каменици код Дрвара, гдjе је 1939. године била полазница домаћинског течаја. У устанку 1941. године била је једна од најактивнијих омладинки у организацији позадине и снабдијевања фронта.

Марија 1941. године учествује и у акцијама рушења путева и пруге, како би се спријечио продор Талијана према Дрвару. Радила је и на збрињавању рањеника и друго. У фебруару 1942. примљена је у КПЈ. Када је у јесен исте године у околини Дрвара основана прва омладинска радна бригада на ослобођеној територији, постала је замјеник комесара једне чете и учествовала у сабирању усјева у саничкој долини.

На томе послу радило се највише ноћу (мјесец дана), под заштитом крајишких бригада. Циљ је, наравно био прикупити жито и обезбиједити да не падне у руке непријатељу. Обављајући ратне активности истовремено учила је читати и писати. Бирана је и за предсједника сеоског одбора УСАОЈ-а и члана општинског и среског одбора АФЖ-а.

У фебруару 1943. године Марија Бурсаћ је, на лични захтијев, ступила у тада формирану Десету крајишку ударну бригаду, у чијем је саставу прво била болничарка, а потом истакнути борац- бомбаш. Активно је учествовала у борбама у Босанској и Книнској крајини. Храбра и одважна боркиња личним доприносом је утјецала на успјешне исходе бројних битака.

Марија Бурсаћ смртно је рањена у јуришу на њемачке бункере код села Пркоса, између Вртача и Кулен Вакуфа. У бици за село Пркосе, које је запосјело неколико стотина њемачких војника, још неопорављена од прележаног тифуса, Марија је својим бомбама уништила три њемачка бетонска бункера. Умрла је на носилима од посљедица рањавања. Наиме, другови су је понијели до партизанске болнице која је била удаљена четрдесет километара, а Марија је на носилима пјевала и преминула прије доласка у болницу.

Израсла је у легенду жене – боркиње. А сахрањена је на брежуљку Спасовине недалеко од родне јој Каменице. За народног хероја проглашена је 15. октобра 1943. године. Занимљиво да  је споменик првој жени народном хероју 2016. године, подигла група некадашњих мјештана села Пркоси на висоравни Крмаруша, гдjе је 1943. године рањена Марија Бурсаћ. Наиме, вођени љубављу према родном крају, група мјештана дошла је на идеју да о властитом трошку изгради споменик и оживи сјећање на ову храбру жену која и данас представља симбол једне свијетле борбе за велику идеју, а то је идеја мира, равноправности сполова, суживота и слободе свих народа и народности.

Име Марија Бурсаћ носиле су, а носе и данас, многе улице, школе и друге установе. По њој се, на примјер зове ОШ „Марија Бурсаћ“ у Београду. Бранко Ћопић посветио је Марији Бурсаћ пјесму Марија на Пркосима.

Такође је важно рећи да је један од њене браће, Душко Бурсаћ, првоборац и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар, погинуо 25. маја 1944. године  за вријеме десанта на Дрвар.

Фото насловна:
Марија Бурсаћ, извор: Преузета из Јован С. Радојчић: Биографије: Срби западно од Дунава и Дрине, св. I, Нови Сад: Прометеј, 2009.

%d blogeri kao ovaj: